Veliki broj pristanaka na moratorijum deo automatizma

Zastoj u otplati kreditnih obaveza prema bankama, u skladu sa Odlukom Narodne Banke Srbije o privremenim merama radi ublažavanja posledica pandemije kovida-19, prestao je 30. septembra. Nastavak u otplati obaveza primenjuje se od 1. oktobra i najveći broj građana prihvatio je moratorijum.

Dušan Uzelac sa sajta Kamatica rekao je u Jutarnjem programu da su banke industrija koja se našla u problemu kao i svaka druga.

"Građani koji nisu imali da plate i danas nemaju, deo građana ne plaća jer su se navikli da ne plaćaju, rasporedili su sredstva na druge strane i naugroženiji deo su oni koji su ostali bez prihoda i ne znaju ni kada će moći da plate. To je sada pitanje prebrojavanja ko je u kakvoj situaciji", ističe Uzelac.

Kaže da definiše oktobar kao mesec "dijagnostike pacijenta", da se vidi šta se postiglo, da li je terapija uspela i da li treba da se produžava.

"Veliki broj pristanaka na moratorijum je deo automatizma", kaže Uzelac.

Dodaje da građani ne idu svaki dan u banku, nego je komunikacija definisana ugovorom.

"Oni koji nisu imali neke bitne potrebe da zaustavljaju otplatu uključili su se i to je sa makroekonomske strane bio jedan višak u budžetu građana koji se usmerio ka potrošnji", objašnjava urednik portala Kamatica.

Banke najčešće izveste klijente putem sajta ili mejlom, navodi Uzelac, i automatizam je bio za opciju koja kaže da sve što se od kamate skupilo u periodu zastoja se raspoređuje na ostatak otplatnog perioda.

Postojala je opcija i da se otplati sve što je dospelo i treća opcija da se plati kamata. Tada se ne menja rata do kraja otplate, nego se samo produžava za dva meseca.