Minimalac sledeće godine 32.126 dinara

Ministar finansija Siniša Mali najavio je, posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta, da će minimalna zarada u narednoj godini biti povećana za oko 2.000 dinara, to jest za 6,6 odsto, i da će ukupno iznositi 32.126 dinara.

Predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta Zoran Stojiljković je na konferenciji za novinare rekao da nije bilo konsenzusa socijalnih partnera o visini minimalne zarade u 2021. godini.

"Dogovora nije bilo", rekao je Stojiljković i podsetio da su predstavnici sindikata tražili da se minimalna zarada izjednači sa potrošačkom korpom.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da su sindikati očekivali da će se u razgovorima o minimalnoj ceni rada doći do minimalne zarade od 34.000.

Rekao je da će neoporezivi deo zarade biti povećan sa 16.300 na 18.300 dinara.

Sutra na sednici Vlade odluka o povećanju neoporezivog dela

Ministar Siniša Mali kaže da će Vlada podneti najveći teret povećanja minimalca. Istakao je da će minimalna cena rada po radnom satu biti povećana sa 172,5 dinara na 183,9 dinara.

"Imali smo veoma težak, ali konstruktivan dijalog", rekao je Mali, dodajući da su uvek suprotstavljeni stavovi sindikata i poslodavaca, ali i da Vlada donosi konačnu odluku.

Ističe da se pored ekonomske krize Vlada odlučila da poveća minimalac, jer smatra da je to važno da bi se očuvao realni životni standard građana.

Mali kaže da je inflacija 1,5 odsto, tako da će sa povećanjem minimalca od 6,6 odsto, realno povećanje biti 5,1 odsto.

"Sutra će na sednici Vlade biti doneta odluka o povećanju neoporezivog dela zarade sa 16.300 na 18.300 dinara. To je oko osam milijardi dinara koje će država preuzeti na sebe", rekao je ministar.

Mali kaže da je prošle godine minimalac bio povećan rekordnih 11,1 odsto, kada je povećanje bilo oko 3.000 dinara.

Ministar finansija navodi da se Vlada vodila interesom ljudi koji primaju minimalne zarade, kao i da je tačno to što kažu poslodavci da povećanje minimalne zarade podiže i druge zarade.

"Želili smo da očuvamo interese poslodavaca, iako je ceo svet pogodila najveća kriza u istoriji", rekao je Mali.

Đorđević: Cilj da prosečna plata bude 900 evra i penzija 440 evra do 2025. 

Ministar za rad Zoran Đorđević izjavio je da je predlog za povećanje minimalne zarade od 6,6 odsto Vlada dala u skaldu sa trenutnim mogućnostima i da ostaju zacrtani ciljevi u pogledu visine plata i penzija do 2025. godine.

"Nije možda ono što smo očekivali, ali nama ostaje cilj prosečna plata bude 900 evra i penzija 440 evra do 2025. Mi taj plan nećemo menjati verujemo u tako nešto možemo da ostvarimo ako budemo zajedno radili", rekao je ministar rada.

Đorđević je nakon sednice SES-a rekao da je važno da postoji dijalog i da sindikati i poslodavci budu upoznati sa čime država raspolaže i kakvo je stanje u privredi. 

"Oko 370.000 ljudi na minimalcu"

Predsednici sindikata čiji predlog za povećanje minimalne zarade za narednu godinu nije prihvaćen, rekli su da ovakvu zaradu prima u Srbiji između 350.000 i 370.000 građana i da će oni podneti najveći teret krize.

Predsednik SSSS Ljubisav Orbović rekao je da je na minimalcu 350.000, a predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković da je, sa dvadesetak hiljada ljudi sa minimalcem u javnom sektoru, to oko 370.000 ljudi.

"Očekivali smo da po dogovoru minimalac u 2021. godini dostigne minimalnu potrošačku korpu za tročlanu porodicu, ali situacija je takva da to nije moglo da se izvede. Veći problem imali smo tokom pregovora sa poslodavcima, a njihov predlog za povećanje bio je 4–6 procenata, što je blizu predloga Vlade Srbije", rekao je Orbović.

Dodao je da samo delimično tačno da veći minimalac podiže i prosečnu zaradu.

"Tokom pet godina minimalna zarada porasla je ukupno 44,5 procenata, a prosečna plata u istom periodu 22 procenta", naveo je Orbović.

Stojiljković je rekao da su sindikati pokazali volju da se nađu na parametru od nešto više od 34.000 dinara za minimalac u sledećoj godini, što bi, smatra, bio kompromis.

Dodao je da je minimalna zarada po Zakonu o radu veličina koja je incidentna i isplaćuju je poslodavci na rok ne duži od šest meseci kada imaju velike probleme u poslovanju.

"To je ispod granice siromaštva za tročlanu porodicu u kojoj pretpostavljamo da radi jedan. Nema trpeljivijih građana i zaposlenih i ovih iz sindikata nego što su ovi u Srbiji. Nejednakosti su ovde najveće, a siromaštvo je vrlo rasprostranjeno. Ovim ritmom imaćemo takav efekat da će  ovu krizu srazmerno najviše platiti najsiromašniji", rekao je Stojiljković.