Kako do većeg privrednog rasta

Na početku, ali i na kraju, glavne stavke standarda su plate i penzije. Najpre, plate. Prosek za septembar bio je 53.698 dinara, što je osam odsto više nego na početku godine. Od 2020. plate u javnom sektoru će biti veće za još osam do 15 odsto. Pitanje je koliko će taj rast da prate i plate u privatnom sektoru.

Sledeća stavka su penzije. Prosečna je 26.342 dinara i za narednu godinu planirane su dve novine – rast od 5,4 odsto i obračun po švajcarskoj formuli prema kojoj će svako novo povećanje biti u skladu sa rastom zarada i inflacijom.

"Što se penzija tiče, novoosvojena formula je veoma dobra. Ona obezbeđuje realan rast standarda penzionera, a jeste u skladu sa stanjem u budžetu. Nešto slično očekujemo i za plate. Već nekoliko godina imamo situaciju da plate rastu brže od ekonomskih mogućnosti zemlje. I u sledećoj godini je zadatak pred Vladom da ove nepovoljne okolnosti preokrenu i da rast plata u javnom sektoru bude u skladu sa ekonomskim mogućnostima", rekao je Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.

Da srpska ekonomija ima mogućnosti za rast, dva puta su potvrdile kreditne agencije koje su povećale rejting Srbije za ulaganja i poslovanje, a MMF je Srbiji dao pozitivne ocene za sprovođenje dogovorenog aranžmana.

"Sve se to baziralo na izvršenju budžeta na dogovoren način, zadržan je suficit, smanjen je nivo javnog duga u BDP-u", istakao je Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke u Srbiji.

Smanjen je i broj nezaposlenih, prvi put je jednocifren – 9,4 posto. Na to je uticao priliv direktnih stranih investicija kojih je za prvih deset meseci bilo 3,2 milijarde evra, što je rast od 35 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.

I kada se to podvuče, dolazi se do privrednog rasta. Prošle godine bio je 4,4 odsto, za ovu je procena rasta između tri i po i četiri procenta, a isto toliko i za narednu godinu.

"U pogledu privrednog rasta ostvaren je dobar rezultat, ali nisu stvoreni preduslovi da se u sledećim godinama taj rast ubrza, što bi trebalo da donese brži rast standarda ljudi. Potrebna je jača i intenzivnija reforma javnog sektora, od reforme administracije do reforme platnih razreda u javnom sektoru", kazao je Vučković.

Odgovor na pitanje kako do rasta većeg od četiri odsto dali su nedavno i u Svetskoj banci. I ukratko, glasio bi: potrebna je ne jedna, već više manjih reformi istovremeno.

"Smatramo da su prevashodno potrebne reforme u finansijskom sektoru i poreskom sistemu. Da se sa tim počne odmah kako bi se omogućio što lakši priliv kapitala, što veće privatne investicije", smatra Šestović.

Dok se prave računice za plate i pezije, prave se i auto-putevi, ove godine 130 novih kilometara. Završen je ceo Koridor 10 do granice sa Makedonijom i Bugarskom, završen je deo "Miloša Velikog" od Beograda do Čačka, započet je "Moravski koridor".

Ulaganje u infrastrukturu je jedna od ključnih stavki u budžetu i za narednu godinu.