Korist privrede od ulaska u EU

Dok se čeka da Vlada odluči kada će podneti zvanični zahtev za kandidaturu, ekonomisti i privrednici naglašavaju da je uključivanje u Evropsku uniju neminovnost jer je to tržište s kojim Srbija ostvaruje više od polovine ukupne razmene.

U procesu prilagođavanja, biće gašenja nekih firmi, otpuštanja radnika, ali će korist za celo društvo biti veća jer članstvo u Uniji znači veće investicije i bolji standard građana.

Po konkurentnosti, Srbija je na 93. mestu liste Svetskog ekonomskog foruma. Za konkurenciju u zemlji ocena je još lošija - 131. mesto među 133 rangirane zemlje.

Pristupanje Uniji trebalo bi da popravi te pozicije, ali neke bi moglo da pogodi, na primer trgovce.

"Naravno da to ne predstavlja problem", tvrdi Milka Forcan. "Delta je već više puta slala poruke koliko je značajno otvaranje tržišta. Mi smo davno prerasli granice Srbije, zatvorenost tržišta. Delta posluje na 7-8 tržišta u regionu", rekla je Forcan.

Ekonomista Dejan Erić procenjuje da će verovatno doći do smanjivanja marži.

"Moraće da smanje cene zbog pritiska međunarodne konkurencije ali to je dobro za potrošače, a blagodet će osetiti svi građani Srbije", navodi Erić.

Rast cena

Ipak i građani i privreda moraju biti spremni na rast cena jer su one sada od prosečnih u Evropskoj uniji niže za 42 odsto, ali i na jačanje dinara.

Očekivalo se da će i jednostrana primena Prelaznog sporazuma ojačati dinar, ali se to nije dogodilo zbog svetske krize. Iz istog razloga nije povećan ni izvoz, ali je privreda ipak na dobitku.

Tatjana Dinkić iz Kancelarije za EU integracije navodi da je dobit evropskih kompanija od februara do oktobra 60 miliona evra, a srpskih, od izvoza, 300 miliona evra. "To znači da mi imamo 5 puta veće koristi od evropskih kompanija".

Loša preduzeća nemaju budućnost u EU. "EU insistira da uđemo što je moguće konkurentniji u Uniju i pomaže da uspostavimo pravila koja će omogućiti dobrima da ostvare dohodak, a ne da se on troši na one koji ne mogu da zarade, a koji onda dobijaju subvencije", objašnjava ekonomista Mihajlo Crnobrnja.

U pretpristupnom periodu do 2014. godine, Srbija bi godišnje od Unije trebalo da dobija 650 miliona evra, što podrazumeva veći rast bruto domaćeg proizvoda za 1,5 odsto i oko 200 miliona evra iz pretpristupnih fondova.

U narednih pet godina stvorila bi se mogućnost za 250.000 novih radnih mesta, veće zarade i penzije, ali i svest da je radna nedelja od samo 40 sati prošlost.