Stižu praznici i putovanja, hoće li gorivo da poskupi

Tomislav Mićović objašnjava za RTS da je cena nafte uspostavila trend rasta još krajem decembra prošle godine. Od tada se, navodi, uz manje oscilacije cena nafte povećava.

U Jutarnjem programu RTS-a objasnio je da je cena goriva padala, ali ne do kraja decembra, nego do početka februara. Benzin je pojeftinio za nekih 15 dinara, a dizel za oko 12 dinara.

Od početka februara do danas, cena benzina je povećana 7,5 dinara, a dizel za šest dinara.

Mićević kaže da to pokazuje da su distributeri u Srbiji menjali cene u jednom i drugom smeru pod uticajem promene troškova.

"Najveći uticaj na troškove je zapravo imala cena goriva u nabavci, odnosno, kad se izmaknemo malo dalje, cena sirove nafte. To je nešto od čega ne možemo da se odbranimo u Srbiji, pa ni u svim zemljama u okruženju, jer svi smo uvozno zavisne zemlje", ističe Mićević.

Kaže da se može reći da je cena sirove nafte stabilizovala i procenjuje da ako cena bude rasla, da će strmina rasta biti nešto manja. Smatra da nekih dramatičnih promena cena u narednom periodu neće biti.

"Na ovo tržište ne utiče samo ekonomski pokazatelj, ne utiče samo ponuda i potražnja, ali kada političke tenzije počnu da utiču na cenu nafte, to onda više niko ne može ništa da predvidi", napominje Mićević.

Najskuplji dizel je u Srbiji 

Cena dizel goriva u Srbiji je najveća od svih zemalja u okruženju. Na primer, u odnosu na Makedoniju skuplji je 40 dinara. Što se tiče bezolovnog benzina, on je jeftiniji u Srbiji jedino u odnosu na Hrvatsku i Crnu Goru.

"Nivo maloprodajnih cena, u finalu određuju državne dažbine. Kada iz svih tih cena izbacite državne dažbine, onda će se viditi koliko su zapravo cene naftnih kompanija ujednačene zato što zavise od svih ekonomskih jednakih parametara, a to su berzanske kotacije. Onda sledi dodavanje državnih dažbina. Kada bismo na srpske naftne cene dodali makedonske dažbine, a makedonske cene dodali na srpske dažbine, razlika bi bila obrnuta", objašnjava Mićević.

Dodaje da svaka država procenjuje koji nivo može da optereti cenu goriva, a da ne ugrozi tržišnu konkurentnost ekonomije i platežnu moć građana.

"Naša država je, nažalost, pored visokih akciza na cenu goriva dodala još neke dažbine koje nije bilo potrebno da se dodaje zato što imamo visoke akcize. Nažalost, to se nadogradilo na cenu goriva da zato imao najviše cene od svih u okruženju", ističe Mićević.

Kaže da je zajednički interes i države i naftnih kompanija da se potrošnja poveća.

"Kada jedna strana pretera sa cenom i sa svojim učešćem, onda potrošnja ne raste onim tempom kojim bismo svi želeli. Na državi je da proceni, a naftne kompanije ne mogu na to da utiču", navodi Mićević.

Apeluje da se otkloni što više parafiskalnih nameta koji predstavljaju opterećenje za svaki litar goriva.