Šta će Srbiji doneti novi aranžman sa MMF-om

Novi aranžman sa MMF-om, za razliku od prethodnog koji je bio kontrolni, kada je iz predostrožnosti Srbija mogla da koristi fininsijsku pomoć, trebalo bi da bude savetodavni, takozvani čuvarkuća.

Neće uključiti finansije, ali bi trajao kao i prethodni - oko tri godine.

Uoči finalizacije dogovora sa MMF-om, i ministar finansija i stručnjaci su saglasni da je on Srbiji potreban kako bi privreda rasla, bila konkurentna, ali da u tome ima dosta izazova.

"Najveći izazov za nas je kako da podignemo nivo investicija još više i MMF to takođe želi od nas. Kako da otvorimo što veći broj fabrika i otvorimo što više radnih mesta. Kako da aktiviramo nove industrije, privredne grane, kao što je IT, digitalizacija, kako da investiramo više u obrazovanje i u mlade", kaže ministar finansija Siniša Mali.

Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke u Srbiji, ocenjuje da će najveći izazov za aranžman biti rešavanje problema državnih preduzeća koja su ostala u privredi - RTB "Bor", "Petrohemija", "Azotara" i MSK gde se, smatra, nije mnogo uradilo.

A sada, čini se, više nema odlaganja. Ti izazovi biće i ključna pitanja novog aranžmana.

Koliko povećenje plata bi bilo optimalno?

Rešavanje pitanja državnih preduzeća, uvođenje reda u javna preduzeća, reforma javne administracije, uređenje platnih razreda i konačno - povećanje plata i penzija. Koji procenat uvećanja bi bio optimalan?

Optimalno povećanje plata i penzija je "inflacija plus realni rast BDP-a", kaže Šestović.

Mali navodi da postoji ograničenje i da penzije ne mogu pređu 11 odsto BDP-a, što garantuje stabilnost javnih finansija. "Tu ćemo da tražimo prostor sa MMF-om", kaže Mali.

"Nama je cilj da poraste BDP, da održimo stopu rasta koju već imamo u prva tri meseca. Ako raste BDP, procentualni iznos od 11 odsto ostaje isti, ali se nivo povećava, sam volumen penzija može da se poveća. Tu tražimo mesta i za dalje povećanje penzija i plata", objašnjava Mali.

Predlog mera za podsticanje ulaganja

A da bi bilo više novca za trošenje, potrebno je stimulisati ulaganja. Ministar će MMF-u predložiti više mera.

To su smanjenje akciza na gorivo, akciza na struju, ukidanje pojedinih parafiskalnih nameta, smanjenje opterećenja na zarade.

Kako preko budžeta Ministarstvo finansija utiče na 40 odsto ukupne proizvodnje u Srbiji, stručnjaci smatraju da bi te mere mogle da podstaknu rast ekonomije.

"Prevashodno je dobro da se razmišlja o smanjenju poreskog opterećenja, jer je to veliko opterećenje za preduzetnike, opterećenja zarada i tu smo mi jedni od najvećih u regionu i dobro je da se to uzelo kao prioritet", ističe Šestović.

A da li je Srbiji uopšte prioritet da ima sporazum sa MMF-om?

Većina stručne javnosti kaže da kroz ovaj novi aranžman Srbija dobija bolju disciplinu u trošenju novca, kredibilitet u međunarodnim finansijskim krugovima i potvrdu reformskog opredeljenja privrede.

Kakav aranžman je dogovoren i pod kojim uslovima, saznaćemo za tri dana.