Od prodaje državnih nepokretnosti 8,3 miliona evra

"To znači (da su prodati) po tržišnim uslovima, javnim oglašavanjem u dnevnim novinama i na sajtu Direkcije, putem prikupljanja zatvorenih pismenih ponuda", ističe Vorkapić u razgovoru za Tanjug, povodom špekulacija koje su iznošene u javnost u poslednje vreme o navodnom otuđenju pojedinih nepokretnosti.

Postupak otvaranja prispelih, zatvorenih ponuda je javno sproveden u prisustvu zainteresovanih ponuđača, a tržišnu vrednost je procenjivala Poreska uprava i ona je služila kao početna kupoprodajna cena ispod koje se ne može ići, odnosno ponuđena kupoprodajna cena morala je biti veća od početne, objašnjava on.

Kako precizira, prodato je 12 stanova sa garažama u ulici Beogradskoj bataljona u zgradama od broja 41 do broja 119, dve vile sa garažama i zemljištem u ulici Save Grujića, jedna porodična stambena zgrada s garažom i zemljištem u ulici Đorđa Vajferta, a pored tih državnih nepokretnosti prodato je još 11 stanova i poslovnih objekata iz fonda Diposa.

Za svaku od ovih nepokretnosti, prema njegovim rečima, bilo je podneto od jedne do pet ponuda.

Primera radi, dve vile u ulici Save Grujića prodate su svaka po ceni od 1.584.474,72 evra, najviša ostvarena cena za stanove u ulici Beogradskog bataljona iznosila je 409.315 evra, a najniža 310.361 evro, dok je od prodaje 11 stanova i poslovnih prostora iz fonda Diposa ostvaren priliv od 1.815.000 evra. 

"Sad je jasno da se ni u kom slučaju ne može govoriti o prodaji na štetu države, kao ni o nedomaćinskom ponašanju, već o ozbiljnom prihodovanju za budžet Srbije", naglašava Vorkapić.

Komentarišući navode pojedinih medija da su Republičkoj direkciji za imovinu na jednoj od sednica vlade krajem 2017. oduzeta 122 objekta u vlasništvu države i ponovo vraćena u fond Društva za iznajmljivanje nekretnina Dipos, kategoričan je da se ne radi ni o kakvom oduzimanju objekata.

Kako objašnjava, Vlada je na sednici održanoj 21. decembra 2017. donela Zaključak da se nepokretnosti u javnoj svojini Republike, koje su ranijim odlukama Vlade iz 2016. godine bile izuzete iz fonda Dipos, vrate tom Društvu, osim onih koje je država otuđila po osnovu ranije donetih zaključaka.

"Dakle, nema reči ni o kakvom oduzimanju. Sve ove nepokretnosti dugi niz godina nisu bile korišćene za potrebe stranih ambasada, konzulata i rezidencija", dodaje Vorkapić.

Posle dve javne prodaje obavljene u januaru i septembru ove godine, sve nepokretnosti za koje se pokazalo da ne mogu biti prodate vraćaju se Diposu, jer je to državno preduzeće kome je glavna delatnost davanje u zakup državnih nepokretnosti i njihovo održavanje, napominje sagovornik Tanjuga.

Vorkapić je dodao da se Dipos obratio upravo Direkciji sa zahtevom da se razmotri mogućnost vraćanja Društvu nepokretnosti koje su bile izuzete iz njegovog fonda, a koje u međuvremenu nisu otuđene, budući da je to "u duhu ostvarivanja integralnih interesa osnivača i samog društva, i što većeg poslovnog prihoda i proporcionalnog učešća osnivača u ostvarenoj dobiti".