Čadež: Otkloniti barijeru "u našim glavama"

Marko Čadež je, na konferenciji "Prevladavanje barijera za poslovanje i normalizaciju" na kojoj je predstavljena analiza ekonomskog i zakonodavnog okvira za poslovanje između Srbije i Kosova, rekao da je taj naziv, zajedno sa kolegom Safetom Grdžalijujem iz Privredne komore Kosova, "praktično istetovirao u radnoj agendi", a to je, kako ističe, preovladavanje barijera za poslovanje, kako u slučaju gde se govori o ekonomijama Srbije i Kosova, ali naravno i celog regiona.

Zaboravlja se, kaže Čadež, da niko nema magični štapić da sve učini kako treba, ali i podseća da je pre dve i po godine postavljen temelj saradnje, kada je PKS u Beogradu organizovala Forum, na kome su bili i predstavnici carine i veterine iz Kosova i kada se uspešno razgovarali sa privrednicima kako da najbolje sarađuju i ostvaruju svoje poslovne rezultate.

"To je jedna od velikih stvari koje smo uspeli. A takođe, pre dve i po godine, doveli smo ovde skoro 300 top-kompanija, kako članice PKS, tako i članice PKK, tada smo izgledali dosta avangardno, ali tada je postavljen temelj i videlo se da ljudi već rade, da veze postoje, da ne treba da se krijemo po hodnicima i to je ono što je tada bilo važno", kaže Čadež.

Od tada, navodi Čadež, usaglašeni su fitosanitarni sertifikati, pre svega obrasci, prihvaćeni rezultati ispitivanja, akreditovane laboratorije, usvojeni modaliteti saradnje u domenu razmene informacija, veterinarski sertifikati.

"Trenutno se usklađuju 52 obrasca, uznapredovala je komunikacija carinskih službi, rešavali smo niz konkretnih problema privrednika vezanih za slobodni promet robe. Te neke stvari zvuče dosadno, ali to je ono što čini život i da li ćete sutra imati tržište, da zapošljavate ljude, da li ćete naći tržište i zato smo veoma posvećeni tom procesu", ukazao je Čadež.

Janjić: Normalizacija je more bez obala i svetionika

Dušan Janjić iz Foruma za multietničke odnose, koji je učestvovao u izradi studije, naglasio je da je proces normalizacije "more bez obala i svetionika" i da ostaje na akterima da definišu kuda idu, a smatra da se u suštini "ne mogu normalizovati odnosi Srbije i Kosova, a da se ne normalizuju samo Kosovo i Srbija".

"Borimo se da političari shvate ne da treba da institucije sarađuju, nego da postoji institucija saradnje", rekao je Janjić i istakao privatizaciju i svojinu kao temelj makroekonomske stabilnosti, a, prema njegovom mišljenju, "na to se saplićemo".

Problem privatizacije Brezovice i Trepče, smatra Janjić, nije tehničko pitanje, ne mogu ga rešiti investitori i biznismeni, niti se može rešavati kao u slučaju Češke i Slovačke, jer nema političkog konsenzusa.

"Dakle, privatizacija privatne svojine je prioritet broj jedan i poruka donosiocima odluka. Da li ćete je gledati kao temu svojine ili ćete je gledati kao temu međusobnih potraživanja, šta vam je lakše, ali ova tema mora doći na dnevni red, bez nje gradimo kuću u močvari,nesigurnosti, pravne neizvesnosti, koja onda otežava odluke investitorima i poslovnim ljudima da sarađuju", rekao je Janjić.

Rukovodilac stručnog tima studije Boban Stojanović kao probleme naveo je tranzitni postupak, odnosno tranzit kosovske robe kroz Srbiju, što je više problem za privrednike sa Kosova, a kao veliki problem apostrofirao je nedostatak kvalitetne putne strukture, kao i administrativne prelaze.

"Sporo se grade i ne postoje regularni tehnički uslovi kao na drugim tržištima, nedovoljno su opremljene prostorije za rad inspekcijskih službi. To sve prouzrokuje spor protok vozila, gužve i velika zadržavanja na prelazima. Kasni se sa uspostavljanjem novih administrativnih prelaza, kao i sa proširenjem i rekonstrukcijom prelaza Merdare", rekao je Stojanović.

Takođe, kako je naveo, radna vremena službi koja prate protok robe na prelazima nisu usklađena i neke službe ne rade non-stop, što je problem kod prometa određenih roba.

Ne postoji ni direktna komunikacija između nadležnih službi na administrativnim prelazima, komunikacija je preko treće strane i to, ističe Stojanović, dosta usložnjava proces i čini da gubitak postoji, makar u smislu gubitka vremena.

Uz to, kako ističe, srpska strana uvek insistira na statusno neutralnoj dokumentaciji, kosovska strana to često odbija i to je razlog zbog kojeg trpe obični privrednici u ostvarivanju vojih interesa.

Problem jeste i funkcionisanje platnog prometa, neophodna je konverzija deviza u dinare, ali sama konverzija, naglašava, čini da troškovi budu veći i to je, ocenjuje Stojanović, značajan izdatak za male privrednike.

"Sve ovo na neki način stvara ambijent koji je dosta stimulativan za alternativne kanale trgovine i po procenama 50 odsto od legalnog prometa u sivoj je zoni. Opšti problem je i što ne postoji potpuna primena CEFTA sporazuma, jer obe strane uvode dodatne barijere, imamo primer blokovske robe, koji su opterećeni dodatnim taksama i to ih čini nekonkurentnim na kosovskom tržištu", rekao je Stojanović.

Grdžaliju: Stvoriti povoljan ambijent za biznis

Predsednik Privredne komore Kosova (PKK) Safet Grdžaliju kaže da je studija od posebnog značaja, jer se čini značajan korak da se u jednoj formi pronađe model da se izgradi budućnost, a budućnost svih nas, kako ističe, jeste ekonomska stabilnost, koja se generiše sa političkom i socijalnom.

"Govori se o barijerama i normalizaciji ekonomskih odnosa između Kosova i Srbije. Kao privredne komore, podigli smo glas da te barijere odu u prošlost. Stvoriti povoljan ambijent za biznis, iako je politička agenda opterećena, ne samo na Kosovu, već i u regionu. Ostaje na nama da puno toga radimo, ojačamo dijalog i saradnju, jer samo tako možemo rešiti sve te probleme", rekao je Grdžaliju.

PKS i PKK, navodi Grdžaliju, pokušaće da iskoriste sve mehanizme da ekonomska saradnja bude ključ povezivanja i da se samo kroz skidanje barijera gradi budućnost svih koji žive ovde.

"Barijera ima sa obe strane, ali nijedna od njih nije nerešiva. Treba malo više političke volje, ja mislim da je vreme da politika podržava ekonomske procese, jer to je budućnost i to je nama svima potrebno", naglasio je Grdžaliju.

Neke od preporuka studije "Prevladavanje barijera za poslovanje i normalizacija" jesu i da je potrebno razmotriti i analizirati zakonsku regulativu i propise Kosova koji regulišu osnivanje i poslovanje preduzeća, poreske i druge namete, koji su od značaja za srpsku zajednicu na Kosovu zatim, razmotriti zakonsku regulativu i propise Srbije koji regulišu status i poslovanje preduzeća, identifikovati dobre i loše prakse i barijere za poslovanje.

Takođe, smatra se da je potrebno definisati prepreke sa kojima se preduzeća susreću u poslovanju sa trećim zemljama, usled nepotpunog i nepreciznog zakonskog okvira u Srbiji i na Kosovu, analizirati primenu CEFTA sporazuma, uz preporuke za efikasniju primenu, kao i analizirati primenu sporazuma postignutih uz posredovanje i saradnju privrednih komora Srbije i Kosova.