Šabačka računica – jedan lešnik, jedan dinar

Kada je pre 19 godina šabački advokat Dragan Milićević zasadio lešnik na hektaru porodičnog imanja, bili su to prvi zasadi u selu. Sada ima pet puta više stabala, kupilicu, drobilicu, hladnjaču i prinos od dve tone očišćenog roda po hektaru.

"To je osrednja kultura po prinosima, nije neka ekstra zarada kao na borovnicama, ali je siguran plasman i od svakog roda dve trećine ostaje čistog prihoda", kaže Milićević.

Kilogram lešnika u proseku je šest evra.

Svake godine Milićevići su ulagali i u zasade i u mehanizaciju.

Oko voćnjaka angažovana je cela porodica.

Ćerka Danica Milićević kaže da od tog posla ima novca "za patike, za farmerice, ekskurziju, more, sutra i za fakultet".

Sin Nikola Milićević kaže da su tu svakog vikenda i da im "ništa ne pada teško".

Prihodi su promenili i poljoprivrednu strukturu u selu.

Umesto pšenice i kukuruza pod lešnicima je danas 40 hektara seoskog atara.

Zoran Naumovski iz Ribara kaže da je imao 60 ari pa je proširio zasad na oko hektar.

"Komšija je prvi zasadio pored mene, ja video od njega, pokušao i pokazalo se – isplativo je. Što se više ulaže sve je bolje", ističe Naumovski.

Potpredsednik "MK Ribar" Saša Perić priča da je nedavno jedan Belgijanac došao u Ribare u posetu, video da je tu perspektivno, da ima dosta ljudi koji su se opredelili za gajenje lešnika, tako da je on kupio dva hektara i uložio svoj novac i zasadio lešnike.

Svaki lešnik jedan dinar, tako računaju u selu.

Ulaganje po hektaru je 4.000 evra, a za pun rod se mora sačekati.

Dragan Milićević smatra da je lešnik voćka budućnosti.

"Uz strpljenje od sedam do 10 godina, uz veliki rad od ovog se može lepo živeti", kaže Milićević.

Suša je ove godine umanjila rod, ali kažu neće umanjiti berićetne trpeze.

Pored torte, u Ribarima se poslednjih godina i baklava i žito pravi sa lešnicima.