Kišne kapi vrednije od zlata

"Situacija je jako loša, još ako cene ne budu zadovoljavajuće, ne znam kako ću započeti proizvodnju za sledeću godinu", priča Kovinac Stefan Đurđić, koji sa bratom Veljkom obrađuje stotinak hektara zemlje.

Njive uz puteve u Južnobanatskom okrugu su žute, izgorele na suncu. Listovi biljaka gotovo da "ne pokazuju znake života", krti su i suvi zbog odsustva vlage.

Agrometeorolozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda ukazuju da je jul 2017. godine bio suvlji i topliji u odnosu na višegodišnji prosek – od 20 do 100 milimetara kiše. To je nedovoljno da kulture koje se seju u proleće – kukuruz, suncokret, soja – razviju svoje plodove.

A kada su godine ovako sušne, poput ove i 2012, najgore prolaze najsiromašniji – oni čiji se posed svodi na nekoliko desetina ari.

"Crno je sve! Izgorelo, jedva nešto ima. Nadao sam se da će suncokret bolje da prođe jer on podnosi sušne periode, ali ništa", nezadovoljan je penzioner Milan Momčilović.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran objašnjava da će fizički obim poljoprivredne proizvodnje, u odnosu na neki višegodišnji prosek, biti za 20 odsto manji. U odnosu na prošlu godinu, dodaje, biće za 30 odsto manji.

"Šteta će biti oko milijardu dolara, a samo na kukuruzu je šteta skoro 600 miliona dolara", navodi Prostran.

Da će šteta, prema preliminarnim podacima, biti oko 30 odsto, saglasni su i u Privrednoj komori Srbije.

Direktor Sektora za poljoprivredu u PKS Veljko Jovanović objašnjava da minus ide i do 40 odsto, zavisno od pojedinih kultura.

"Najviše štete je pretrpeo kukuruz, zatim suncokret, u nekim momentima repa. Bilo je štete na nekim povrtarskim kulturama koje se gaje na otvorenom, u Vojvodini uglavnom. Tamo gde je bilo navodnjavanja ne možemo govoriti o ozbiljnijoj šteti", dodaje Jovanović.

Na pojedinim njivama mogu se videti klipovi veličine dlana. Kako objašnjavaju agrometeorolozi, to se dogodilo jer se biljka branila od uvenuća pa nije mogla da stvara organsku materiju. 

Krajevi poput Srednjeg Banata mnogo su ozbiljnije pogođeni sušom u odnosu na druge krajeve Srbije.

Najveći grad tog regiona, Zrenjanin, imao je čak osam dana sa temperaturom višom od 38 stepeni. To je gotovo tri puta više od prosečnog broja tako toplih dana tokom leta.

Iako nam se čini da smo se ove godine "kuvali" više nego ranije i da su vrućine bile nesnosne, leto 2017. godine nije najtoplije.

"Ovo leto je drugo najtoplije u Srbiji sa srednjom temperaturom vazduha 22,5 stepeni. Najtoplije leto u Srbiji je leto 2012. godine sa 23,3 stepena", napominje Šef odseka za klimatske analize i prognoze RHMZ-a Jasminka Smailagić.

Tokom avgusta je bilo nekih krakotrajnih zahlađenja, ali ona, nažalost, nisu mogla da ublaže već pričinjenu štetu. Najveći problem je, kako kažu ratari, što je tokom čitavog leta bio loš raspored padavina. Kad je usevima bilo najpotrebnije, kiše nije bilo "ni za lek".

"Dramatičnih poskupljenja osnovnih životnih namirnica neće biti"

U sušnim godinama poput ovih, kada je ponuda na tržištu manja, građane najviše brine da li će poskupeti osnovne životne namirnice.

To najviše zavisi od kretanja cena berzanskih proizvoda, tj. sirovina poput kukuruza, šećerne repe, pšenice.

Kada na tom polju dođe do pomeranja, promene se osete i na novčanik ljudi jer poskupljuje stočna hrana, zatim meso, prerađevine. Trpe svi potrošači.

Ove godine, navode stručnjaci, nema razloga za brigu jer neće doći do korelacije u padu proizvodnje i rasta cena.

"Sirovine za sada ne pokazuju neki ozbiljniji rast, ali će izvesnog manjeg rasta biti. Ako dođe do rasta sirovina, doći će i do rasta svih ostalih osnovnih proizvoda – šećera, ulja, stočne hrane itd. Taj procenat sigurno neće biti velik", objašnjava Milan Prostran.

Kada je reč o dnevno potrošnoj robi, Prostran smatra da eventualno može da dođe do malog pomeranja ili do "ispipavanja pulsa potrošača".

Prvi i osnovni razlog zbog kog neće doći do poskupljenja jeste što je, kaže, niska kupovna moć građana, a sada su udarni dani po potrošače – početak školske godine, kupovina ogreva, priprema zimnice.

U ovakvim godinama šansu za zaradu mogu potražiti uvoznici uvođenjem na domaće tržište jeftinije robe iz inostranstva.

Domaći proizvođači bi zbog toga osećali pritisak da spuste cene. "To bi trebalo da ih navede da se ponašaju uzdržano", objašnjava Milan Prostran.

Nema razloga za brigu zbog eventualne eksplozije cena, poručuju i iz Privredne komore Srbije.

"I kod kukuruza i ratarskih kultura postoje određene količine od prošle godine, tako da ne bi trebalo da bude dramatičnih cenovnih udara", napominje Jovanović.

Izvoz i privreda na udaru

Za ovu godinu planiran je rast privrede od tri odsto, ali su oštra zima, a potom i suša potvrdili da prognoze moraju da se menjaju.

Izvoz poljoprivrednih proizvoda učestvuje od 22 do 23 odsto u bruto društvenom proizvodu zemlje, na godišnjem nivou, navodi Prostran.

Ove godine, kaže, taj procenat će biti za oko trećinu manji, 15-16 odsto.

"Bila je projektovana stopa rasta oko tri odsto, ali ja smatram da će suša imati uticaja oko 0,8 odsto na BDP", ukazao je Prostran.

Govoreći o mogućem usporavanju rasta, Jovanović iz PKS ukazuje je i 2012. bila kritična, a naredna je, dodaje, bila maltene rekordna.

"Ne utiče to na taj način, naročito na višegodišnji rast koji je nama ključan", napominje Jovanović dodajući da zato sa analizama treba biti obazriv da se ne bi "padalo u kataklizmične prognoze".

Rešenja – navodnjavanje i ulaganje u agrotehničke mere

Ono što je spasilo briga pojedine voćare jeste ulaganje u agrotehničke mere. Jedno od osnovnih pravila koje diktira tržište jeste da kvalitet bude permanentan i na visokom nivou.

Zbog toga se pazi da zasadi budu navodnjavani i zasenčeni, pa suša i vremenske prilike utiču manje nego na ratarske kulture.

"Utiču u nekoj meri, ali daleko od toga da prave ozbiljne probleme. Sve je veći broj ljudi u Srbiji u poslednjih pet godina koji imaju zasade sa boljim tretmanom, ozbiljnijim merama. Ljudi su shvatili da kvalitet ne prepuštate slučaju", ukazuje Jovanović.

Navodnjavanje jeste skupa i velika investicija, ali dugoročno gledano – više nas koštaju štete od suše.

"Kada bismo godišnje povećavali površine pod navodnjavanjem za 50.000, za deset godina bismo došli do 500.000 hektara. Moramo se time ozbiljno baviti", ističe Milan Prostran.

Ministarstvo poljoprivrede je krenulo u realizaciju projekata koji će pomoći da poljoprivrednici ne zavise od "gledanja u nebo".

Sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima potpisan je ugovor o o zajmu za finansiranje Razvoja sistema za navodnjavanje – I faza.

U okviru prve faze plan je da se izgradi 14 sistema za navodnjavanje – 11 na teritoriji AP Vojvodine i tri u centralnoj Srbiji, navode za RTS u Ministarstvu poljoprivrede.

Izgradnjom ovih 14 sistema navodnjavaće se oko 50.000 hektara novih poljoprivrednih površina. To će, kako ističu, smanjiti rizik od suša i povećati produktivnost i efikasnost u sektoru poljoprivrede.

Dok sistemi ne budu izgrađeni, ratarima preostaje da, ako nemaju novca, promene setvenu strukturu. To je, objašnjavaju stručnjaci, najracionalnije.

"Morate zasejavati više kultura koje se mogu sejati u jesen – zagovaram najmanje milion hektara. Više zasejavati pšenice, ječma, raži, ovsa, uljane repice, povrća koje može u jesen", objašnjava Prostran.

Oko 1. oktobra počinju pripreme za narednu proizvodnu godinu, a to je ono što najviše brine ratare. Kako posle ovolikih gubitaka uopšte krenuti u nova ulaganja? Pomoć očekuju od Ministarstva poljoprivrede.

Na pitanje RTS-a koje su to mere za pomoć agraru najavljene još početkom avgusta, iz Ministarstva nismo dobili odgovor jer se na tome i dalje, kažu, radi.

U Srbiji postoji jedna anegdota kako je knez Miloš Obrenović rekao da mu više vredi dobra kiša na Đurđevdan nego sve zlato Beča. Time su se, izgleda, vodili i naši poljoprivrednici, ali ih je nebo, čini se, ove godine izdalo.