U Lombardiju po recept za šrafove

Na tridesetom kilometru od Milana nalazi se gradić Garlasko, poznat po porodičnim firmama. Porodica Soce osnovala je preduzeće 1955. godine i počela proizvodnju šrafova. Danas su veliki izvoznici koji u ponudi imaju 12.000 vrsta šrafova.

"Trenutno ispitujemo šrafove od nerđajućeg čelika. Svi naši proizvodi su u skladu sa međunarodnim propisima o zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi. Svaki štraf mora da ima sertifikat i oznaku A naše firme, koja je garancija odličnog kvaliteta", kaže Mario Gati, laborant u "Ambrovitu".

U porodičnoj firmi "Ambrovit" rođački odnosi ne mešaju se sa poslovnim. Do posla se dolazi isključivo putem konkursa.

"U ovoj firmi bila sam na praksi tokom školovanja, gospodin Franko je video kako radim i kad sam se prijavila odmah sam bila primljena u radni odnos, radim već 13 godina", priča Klara Blasing, operator probijanja u "Ambrovitu".

Oko 44.000 paleta je u svakom trenutku spremno za isporuku. Šrafovi su različite veličine, boje i namene. Koriste se za metal, beton, drvo, najviše za PVC stolariju i krovove. Prate potrebe privrede, lako se preorijentišu, pa im izvoz nikada ne pada.

"Vaše tržište je veoma interesantno za nas. Na srpskom tržištu smo povećali prodaju šrafova samorezača i šrafova za PVC prozore. Očekujemo povratne informacije o mogućim ulaganjima u Srbiju, jer vidimo da se kod vas najavljuje otvaranje sve više gradilišta", ističe Matia Soce, generalni direktor "Ambrovita".

Svaka četvrta firma u Italiji je porodična, uglavnom su to prerađivačke i trgovačke firme.

Alfredo Dovera, finansijski konsultant u Milanu, napominje da pri započinjanju biznisa, porodične firme dobijaju subvencije, ali po osamostaljivanju gube novčanu pomoć.

"Postoje i posebni oblici podrške kod banaka, sa nižim kamatnim stopama za one koji izvoze proizvode. Regionalne privredne komore takođe novčano pomažu porodične firme koje, na primer, učestvuju na sajmovima van Italije", dodaje Dovera.

Hiljade malih porodičnih firmi imalo je ključnu ulogu u oporavku Italije posle Drugog svetskog rata. Taj sektor i danas predstavlja kičmu italijanske ekonomije.

Dobra strana je i to što se velike multinacionalne kompanije i dalje drže podalje od italijanskog tržišta zbog veoma visokih stopa oporezivanja jer Italija tako štiti porodične firme.