Kad iskustva predaka više nisu dovoljna poljoprivrednicima

Kineska poslovica kaže: ako mislite godinu dana unapred – gajite kukuruz, 10 godina – gajite voće, a 100 godina unapred – edukujte naciju. Za to je došlo vreme i u poljoprivredi. Nije više dovoljno pamtiti šta je radio deda, već se moraju pratiti novine u semenu, tehnologiji, novim rasama.

"Idem, posećujem kad god mi vreme dozvoljava i kad imam finansijske mogućnosti. To nije loše, ali ništa ne vredi kad su cene male, a gubici veliki", kaže stočar iz Salaša Crnobarskog Dragan Marković.

Stočar iz Klenja Siniša Savić kaže da bi se trebalo edukovati, ali ne po svaku cenu. "Ne treba nam na hiljade inženjera, hiljade proizvođača, da svaki proizvođač bude inženjer", rekao je Savić.

Neke opštine za svoje ratare, voćare i stočare organizuju predavanja.

"Pored tema u vezi sa subvencijama, najviše ih interesuju teme u vezi sa veštačkim osemenjavanjem, negom domaćih životinja, ishranom domaćih životinja", ističe Marko Cavka iz Poljoprivredne stručne službe Kikinde.

Stanje na terenu – od 631.000 poljoprivrednih gazdinstava čak 77 odsto bavi se stočarstvom.

Znanje o gajenju stoke više od polovine stočara je steklo praksom. Manje od jednog procenta je završilo neki kurs, a svaki treći ima srednje obrazovanje. Svega četiri odsto stočara ima višu ili visoku stručnu spremu.

"Ukoliko posmatramo ove koji imaju srednju stručnu spremu, 2,5 odsto je onih koji imaju završenu poljoprivrednu školu, a od onih koji imaju završen fakultet, samo jedan odsto ima završen poljoprivredni fakultet", kaže Dragana Marković iz Odeljenja za poljoprivredu RZZS.

Da bi se išlo u korak sa svetom, a znanja prihvatala brže i bolje, treba, tvrde stručnjaci, najpre reformisati školski sistem.

Danilo Tomić iz Odbora za selo pri SANU kaže da treba reformisati sve – od osmogodišnje škole, srednjih škola, visokih škola do fakulteta i doktorskih studija.

"Kritički osvrt na postojeći sistem obrazovanja mora biti usklađen sa tržištem rada i potrebama prehrambenog i poljoprivrednog sektora Srbije u celini", kaže Tomić.

Boris Kuzman s Instituta za ekonomiku poljoprivrede kaže da nije cilj da proizvođače savetuju kako da seju, jer oni to znaju već generacijama.

"Njihove čukundede su radile zemlju, oni mogu mnogo bolje od nas da znaju gde i kako da seju, problem se ogleda u tome kako da dođu do povoljnih finansijskih sredstava, kako da naprave kvalitetan biznis plan", ističe Kuzman.

Najviše poljoprivrednika sa visokim obrazovanjem je u Vojvodini, ali i to je daleko manje od, na primer, Holandije, gde njih skoro 90 odsto govori neki strani jezik i redovno posećuju stručne skupove u inostranstvu.