NALED: Provera ispravnosti hrane iz uvoza skupa i ranjiva na korupciju

Kako se navodi u sapštenju NALED-a, privreda svakodnevno ukazuje na proizvoljno i neujednačeno postupanje inspekcija prilikom kontrole namirnica iz uvoza.

"Bezbednost i ispravnost hrane su prioritet, a kako pojedine kompanije za više od 10 godina nikada nisu dobile negativan rezultat analize i njihove pošiljke uvek prate uverenja o zdravstvenoj ispravnosti izdata u državama EU, postavlja se pitanje da li je dosadašnje postupanje inspekcija opravdano i ko od toga ima koristi" navedeno je u saopštenju.

Kako je istaknuto, pojedini inspektori šalju uzorke uvek u istu laboratoriju, a laboratorije ne prilažu dokument o obavljenoj analizi, što izaziva sumnju u motivaciju i opravdanost takvog postupka.

Zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta u opštoj upotrebi propisuje da kompanije snose troškove laboratorijskog ispitivanja dok Zakon o bezbednosti hrane predviđa da troškove refundira država ukoliko se uzorak pokaže kao ispravan.

Međutim, kako je naveo NALED, u praksi kompanije uvek plaćaju troškove analize jer novca za te namene nikad nema dovoljno u budžetu, a prema tvrdnjama privrednika oni i ne pokušavaju da traže refundaciju jer se plaše da će dospeti na nezvaničnu crnu listu inspektora i rizikovati dodatni zastoj pri uvozu hrane.

Ta organizacija je predložila da inspekcije uvaže uverenja o ispravnosti hrane laboratorija iz EU na osnovu važećih sporazuma Srbije sa EU ili da definišu učestalost i postupak uzimanja uzoraka posebnim pravilnicima koji bi pre svega uzeli u obzir analizu rizika za pojedine vrste hrane.

Zakon o bezbednosti hrane stupio je na snagu juna 2009. i predviđao je donošenje 42 podzakonska akta koji bi preciznije uredili obeležavanje, ispravnost i prodaju hrane.

Do sada 16 akata nije usvojeno, među kojima je i pravilnik o procedurama i rokovima za postupanje inspekcija, i na njih se čeka duže od 1.700 dana, utvrdio je NALED.