"Geografija" na ceni

Potrošači u Srbiji se sve češće okreću jeftinijim proizvodima, ali je pet do 10 odsto onih koji su spremni da dobro plate za bolji kvalitet. Iako dodatna vrednost diže cenu, do sada imamo samo 34 poljoprivredno-prehrambena proizvoda sa oznakom geografskog porekla, poput futoškog kupusa ili leskovačkog ajvara.

Konkurencija raste, a samo proizvodi koji imaju dodatnu vrednost imaju prođu na tržištu, jer je potrošač nepogrešiv. On zna da prepozna.

"Da li je proizvod manje prskan, da li je neprskan, da li je prirodan, organski proizvod, bez veštačkih đubriva. Da li je on rađen na tradicionalan način bez aditiva, konzervansa, da li je bez šećera. Sve su to atributi koji danas oplemenjuju proizvod i stvaraju mogućnost da se proizvod plasira kako u zemlji, tako i na stranom tržištu", smatra Vaso Lekić, predsednik kompanije "Fudlend".

Poznavaoci kažu da su zaštita geografskog porekla i primena standarda u industriji mesa i mleka prioriteti srpske poljoprivrede.

"Daću vam primer Evropske unije, oni su radili analizu. Takvi proizvodi su između 15 i 20 odsto skuplji u odnosu na iste proizvode koji nemaju oznaku geografskog porekla. Na primeru futoškog kupusa taj procenat je i veći. Ide oko 30 do 40 odsto. Taj kupus je skuplji nego ostali koji nemaju oznaku geografskog porekla", kaže Branislav Raketić, šef Grupe za kvalitet u Ministarstvu poljoprivrede.

Na tržištu se svakodnevno menjaju okolnosti.

Miljan Ždrale, viši savetnik Agrobiznis tima Evropske banke za obnovu i razvoj u Srbiji, smatra da je ulaganje u prepoznatljivost i kvalitet neophodno da bi se opstalo na tržištu.

Više pažnje privatnom sektoru u Srbiji i direktno investiranje u lanac ishrane od osnovne proizvodnje, preko prerade do maloprodaje, to će biti fokus Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu FAO.

"Kada proizvođači odgovaraju na posebne zahteve tražnje stvaraju tu dodatnu vrednost i na taj način mogu da povećaju svoje prihode. Svakako da to zahteva interakciju u lancu vrednosti i između privatnog i javnog sektora", ističe Dmitrij Prihotko, ekonomista u FAO Investicionom centru.

Sada je na tržištu najveća bitka među proizvodima srednjih i nižih cena. Zato postoji veliki slobodan prostor za takozvane premijum proizvode.