Nove ideje za oživljavanje biznisa

Pobednicima konkursa "Ideje za bolje sutr"a pokazali su da se sopstvena delatnost isplati a dodeljeno im je 56 hiljada evra bespovratnih sredstava preko Siepe, Humanitarnog fonda Vlade Divca.

Džaba silne banke i krediti, ako nema ideja i sposobnosti da se živi od sopstvenog rada i proizvodnje. Na sreću, u Srbiji ima vrednih ljudi, i to u proizvodnji zdrave hrane, ali i visokim tehnologijama. "Strouberi" tim našao je tržište za solarne punjače.

"Morali smo da uradimo neke prioritete jer ne možemo da postignemo dvesta stvari odjednom i onda smo izabrli najveće tržište kao što je koninet Afrika, gde nam se javilo nekoliko fimri ", kaže Milan Milisavljević iz tima "Strouberi enerdži".

Seoski turizam jeste isplativ ako se turistima proda i zdrava hrana. Slavica Vračarić iz Kremne kaže da poseduju jedinstvenu sortu madžarke a zemljiše je puno minerala, selena, magnezijuma. 

Dobrih klijenta je sve manje, pa je i za banke pravo otkrovenje da nađu one koji mogu da se zaduže ali i da vrate kredit.

"U Srbiji i regionu ima dobrih klijenata. Neki imaju problema sa solventnošću. Naravno to se odnsi više na velike korporacije, ali uvek kada se javi problem gledamo da ga zajedno rešavamo. A kada je reč o broju banaka, jasno je da tu sledi konsolidacija na tržištu", kaže Klaudio Cesario iz Unikredit banke.

Mali biznis nije dovoljan za privredni preporod pa ekonomisti priznaju da je veličina tržišta presudna za rast ekonomije.

Dejan Erić iz Instituta ekonomskih nauka kaže da moramo da shvatimo da smo malo tržište od sedam miliona ljudi sa prosečnom platom do 350 ili 400 evra, prosečnom penzijom od 250 evra, što limitira krupan biznis.

"Šansa postoji samo ukoliko poslovni ljudi imaju minimum regionalnu dimenziju i da gledaju prostor zapadnog Balkana s jedne starne i da gledaju tržište Evropske unije", kaže Erić.

U traženju najboljeg modela ekonomski održivog rasta Srbija mora da se okrene sebi ali i da stalno gleda preko plota.