Zadruge, spas sa poljoprivredu

Godinama se smanjuje proizvodnja žitarica, prazne se obori, zemljoradnici nemaju kome da ponude i ono malo viškova, da kupe đubrivo, seme, jer nema zadruga. Agroekonomisti upozoravaju da su radno sposobnom stanovništvu na selu neophodni redovni novčani podsticaji, a ne mnogobrojne uredbe i česta obećanja nadležnih.

U domaćinstvu Zorana Tošakoviča, u Velikoj Ivanči, četvrta generacija se bavi proizvodnjom mleka. Mlekari "Granice" u Mladnenovcu svakodnevno isporučuju 500 litara. Rasne krave, kako kažu Tošakovići, zlata vrede, ali ih brine neizvesnost u poslu.

"Svaki mistar ima svoju agrarnu politiku. Videćemo kakva će biti politika sadašnjeg ministra. Ako bude povoljna za nas, mi smo spremni da povećamo i dupliramo proizvodnju", rekao je Tošaković.

Za razvoj poljoprivrede, samim tim i sela, u poslednjih deset godina najviše novca dato je 2008. godine, više od 27 milijardi dinara, što je tada bilo skoro četiri odsto Republičkog budžeta. Već sledeće, poljoprivreda je dobila manje 12 milijardi dinara. Za prošlogodišnje podsticaje izdvojeno je 22,5 milijardi dinara.

"Mere agrarne i ruralne politike treba da budu dugoročne, najmanje za srednjoročni period, kako bi poljoprivredni proizvođači i stanovnici sela imali dugoročnu orijentaciju u šta, kako, kada i koliko da ulažu" navodi agroekonomista dr Miladin Ševarlić.

Dodatni problem je što u Srbiji malo zadruga uspešno radi, dok je u zapadnoj Evropi posao farmera bez njih nezamisliv. Preko kooperativa, farmeri u inostranstvu dobijaju stručne savete, i repromaterijal po nižim cenama, a s druge strane, ostvaruju najbolju cenu za svoje proizvode. Od zadruga bi najviše koristi imala manja gazdinstva u Srbiji.

"U ovom momentu to je najvažnije za sitne i srednje proizvođače, oni trpe najveće štete, jer su van tržišta finalnih proizvoda i van tržišta reprodukcionih materijala", objašnjava Dragan Marković iz Zadružnog saveza Srbije.

Pre dve godine urađen je Nacrt zakona o zadrugama koji čeka da ga razmatraju članovi Vlade. Zbog takvog odugovlačenja, kako kažu stručnjaci, selo najviše trpi, a mlađi radno sposobni meštani gube motiv da se i dalje bave zemljoradnjom.