Giljotina propisa na popravnom

Za prijavu porodiljskog bolovanja potrebno je 86 papira, od kojih je 80 višak. To privredu godišnje košta 690 miliona dinara. Za taj novac moglo bi da se zaposli 1.200 ljudi, koji bi godinu dana primali prosečnu platu u Srbiji, pokazalo je istraživanje NALED-a sa kojim je RTS pokrenuo nacionalnu medijsku kampanju „Pitajte kada".

Srbija je jedna od poslednjih zemalja u kojoj građani prikupljaju papire od jednog državnog organa i nose ga drugom, kaže Dušan Vasiljević, šef tima za regulatornu reformu Ju-Es Ejda. U razvijenim zemljama državni organi sami jedni drugima dostavljaju potrebna dokumenta.

Vasiljević objašnjava da u Srbiji postoji i 371 parafiskalni namet. Reč je o taksama i naknadama koje privreda plaća, i to bez potrebe. Za samo 77 njih godišnje se izdvaja 730 miliona evra. Problem je što taj novac ne ide u budžet, pa je za mnoge naknade i takse teško utvrditi i ko ih je naplatio i u kom iznosu.

Giljotina propisa ne bi bio veliki gubitak za javni sektor, smatra Vasiljević. Postoje institucije koje samo opterećuju taj sektor, a nisu profitabilne.

Sa tim se slaže i Vladimir Čupić, predsednik Upravnog odbora NALED-a. Objašnjava da komplikovane procedure više odgovaraju administraciji nego građanima i privredi. Njih sprovode agencije i direktorati koji moraju da se finansiraju, iako se od njih ne dobija baš ništa. Privreda takav sistem više ne može da podnese.

"Šuma propisa i te kako komplikuje poslovni ambijent", kaže Čupić, "a to je ono što investitori gledaju kada donose odluku da li će i gde da ulažu novac. Nije samo poreski sistem ono što ih zanima.

Razlog zbog kojeg giljotina propisa nije sprovedena onako kako je bila planirana jeste i snažan otpor administracije prema tom projektu. Čak i kada je vlada bila voljna da to učini, objašnjava Čupić.

Da Srbija zaostaje za razvijenim zemljama pokazuje i činjenica da građani u tim zemljama ne moraju da prikupljaju papire na brojnim šalterima. Sve mogu da završe elektronski, jednostavnim ukucavanjem matičnog broja, kaže Miroslav Miletić, generalni direktor koncerna "Bambi". Konfor je još veći, jer to mogu da urade od kuće.

Miletić objašnjava da mala i srednja preduzeća najviše ukazuju na nepotrebne procedure i propise. Smatra da bez ozbiljne reforme javnog sektora neće biti ni ozbiljne giljotine propisa.

Gosti u studiju složili su se da je za to potrebna ne samo politička volja, nego i politička upornost. Jer, kako su objasnili, nije dovoljno samo doneti neki zakon, već ga treba i primenjivati u praksi. To znači i donošenje svih potrebnih podzakonskih akata. Od nove vlade očekuju da zaista sprovede giljotinu propisa. Onako kako to traže i privreda i građani.