Gorivo od jestivog ulja

Ugostiteljski objekti i ustanove od Nove godine neće moći da bacaju upotrebljeno jestivo ulje. Moći će da ga predaju ovlašćenim sakupljačima, a od tog zejtina proizvodiće se biodizel, a čuva se i životna sredina.

Svaki građanin u Srbiji potroši prosečno 16 litara ulja godišnje, a najčešće to ulje završava u kanalizaciji. Retki su oni koji ga ne bace.

Vlasnica restorana Nadica Filić kaže da nemaju gde da skladište ulje. "Sakupljamo ga, pa vraćamo dobavljaču. To nam je jedino rešenje za sada", kaže Nadica Filić.

Ubuduće, restorani, radničke menze, hoteli, školske i zdravstvene ustanove i institucije koje spremaju više od 20 obroka dnevno moraće da ga sakupljaju.

Davaće ga ovlašćenim preduzećima za preradu sa kojim će sklopiti ugovor. U svim gradovima i opštinama planirano je otvaranje sabirnih centara.

"Neko ko je dobio dozvolu za sakupljanje, skladištenje i transport trebalo bi da postavi određene kontejnere specijalizovane samo za prihvat ulja iz restorana ili od građana", navodi Radmila Šerović iz Ministarstva životne sredine.

Druga mogućnost je da građanima budu podeljeni kontejneri kako bi oni iz domaćinstava sakupili ulje, kaže Radmila Šerović.

Samo dva preduzeća za sada su dobila dozvolu za preradu jestivog ulja u biogorivo, a registrovana su 23 sakupljača. Nenad Marković je odavno u tom poslu za koji kaže da je budućnost, jer biodizel u potpunosti zamenjuje dizel D2.

Marković kaže da njegova firma prikupi oko pet šest tona, što je, kako navodi, vrlo malo. "Prema procenama mojih kolega, u Srbiji može da se sakupi oko 500 tona i nešto više mesečno", ističe Nenad Marković.

Inspekcije će kontrolisati sakupljanje i za nepoštovanje propisa predviđene su kazne od 250 hiljada do milion dinara.