Arhimandrit Jefrem za RTS: Bogorodica je u srcima svih nas, snaga srpskog naroda je u pravoslavlju

Arhimandrit Jefrem vratio se na Svetu Goru, ali ponovo dolazi da Časni pojas Presvete Bogorodice odnese u manastir Vatoped, u subotu posle liturgije koju će služiti patrijarh srpski Porfirije. Geronda Jefrem govorio je za RTS o najvećoj svetinji Svete Gore.

Uvaženi oče igumane, svi koji dolaze da se poklone i celivaju Pojas presvete Bogorodice, dobijaju na blagoslov osveštanu traku. Možete li nam reći kako se ona koristi?

- Trakom se opasavamo, jer je to ustvari čudotvorni pojas. Koji čini čuda. Juče mi je prišla jedna monahinja koja je imala ozbiljnu bolest. Reč je o autoimunoj bolesti - lupus. Lečila se u bolnici iz koje je tajno izašla, kako bi se poklonila Časnom pojasu. Vratila se tajno u bolnicu i sledećeg dana to isto ponovila. Kad su joj kroz dva dana uradili analize – bolest je nestala.

Isto tako, jedan sveštenik mi se žalio da su ga nezamislivo bolela leđa i da je trebalo da služi u svome hramu. Otišavši kod Bogorodice, poklonio se Časnom pojasu, uzeo traku i opasao se. Sledećeg jutra ništa ga nije bolelo.

A profesor Bogoslovskog fakulteta je imao bolove zbog išijasa. I on je stavio traku i sledećeg jutra je bio dobro. I tek ćemo čuti za mnoga čuda, koja će posvedočiti o intenzivnom i živom prisustvu Bogorodice.

Iskustvo iz zemalja u koje smo nosili pojas nam govori da pomaže mnogima koji ne mogu da imaju decu. U manastiru mi je jedan tužni gospodin rekao: starče, nemam dece i rekli su mi lekari da se i ne trudimo više, jer supruga ima problem i ne može doći do začeća. Rekao sam da ne obraća pažnju na to što govore lekari. Jer, postoji jedan drugi lekar - Bog i njegova majka koja je ovde. Uzeo je traku, i kroz godinu dana se vratio sa fotografijom svoje ćerke. Lekari su rekli da ne znaju šta se desilo i da je reč o paradoksu prirode.

Ne! To je bilo čudo Časnog pojasa Presvete Bogorodice. Manastir Vatoped sada izdaje drugu knjigu dokumentovanih svedočanstava čuda Presvete Bogorodice, sa pismima ljudi iz celog sveta, fotografijama dece i isceljenih.

Evo još jednog svedočanstva: jedan čovek dobio je dete, iako su mu govorili da neće moći. Dete se, međutim, rodilo sa ozbiljnim zdravstvenim preblemima. Vezao je detetu pojas i ono je ozdravilo. Zbog toga je on odlučio da napravi podvig zahvalnosti i iz Atine na Svetu Goru dođe biciklom. Za to mu je trebalo osam dana. Za sve što sam rekao imamo svedočanstva.

Da li je tačno da je Pojas Presvete Bogorodice pomogao i vama kada ste imali zdravstvenih problema?

- Vaskrsao me! Bio sam u bolnici, spreman da odem Bogu na istinu. Atinski arhiepiskop Jeronim, koji me mnogo voli, svakodnevno je pitao za moje zdravlje. I monasi su, potreseni, rekli: Vaša svetosti, on odlazi. I po svim medicinskim procenama trebalo je da otputujem. Zamislite, meni je bio pritisak 6. To je pritisak mrtvog čoveka. I oci su doneli Časni pojas. Bez velikih očekivanja. Njime su me zakrstili i kroz pet minuta sam se povratio.

Zato uznesimo slavu Presvetoj Bogorodici, koju je sam Bog proslavio. Vidite: ovde postoji jedna tajna. Čudotvorne ikone koje imamo, u većini slučajeva nisu posvećene samo Hristu. Na njima je on sa svojom majkom. Zašto? Zato što želi da proslavi svoju majku, roditeljku onoga, kroz koga će biti blagoslovena sva plemena. Čak i Kuran, u kojem se ne govori mnogo o Isusu – pohvaljuje Mariju. Tako i mi, imamo ikonu Bogorodice Utešiteljke u manastiru.

Početkom 14. veka, 21. januara, tadašnji iguman je došao kod ikone da uzme ključeve i otvori manastir. Bogorodica je sa ikone progovorila: danas ne otvarajte vrata, da ne uđu pirati. I oživljava Hristos i stavlja joj ruku na usta i kaže, nemoj ih majko upozoravati, jer su ovi moji monasi pali u lenjost i zaslužuju takvo iskušenje.

A Bogomajka ga nije poslušala. Sklonila je njegovu ruku sa usta i dva puta ponovila ono što je rekla. Ovo je ta ikona. I ostala je u tom pokretu, koji ukazuje na njenu smelost, čak i da ne posluša svoga sina. I na ovoj ikoni ona deluje milosrdnija od njega. Što je zaista dirljivo. Jer izvor ljubavi i milosrđa je sam Gospod. A Bogorodica je samo čovek. Ona nije boginja, ali je odmah iza Svete Trojice, kako kaže Sveti Andrej Jerusalimski.

Velika je slava presvete Bogorodice. Mi pravoslavni hrišćani proslavljamo Presvetu Bogorodicu kao prvi obrazac svetosti, kao prvu i najveću svetiteljku, koja je časnija i od heruvima i od serafima.

Redovi poklonika u Hramu Svetog Save su sve duži. Da li ste očekivali toliko naroda u Srbiji?

- Mi smo to očekivali, jer već imamo iskustvo sa drugih mesta na koja smo nosili Časni pojas Presvete Bogorodice. Ja sam govorio da će doći veliki broj ljudi, samo ako budu na vreme obavešteni. I zahvaljujem vam što ste vi, na vašem televizijskom kanalu, na pravilan način o tome izveštavali. I zaista su mnogi obavešteni o dolasku pojasa Presvete Bogorodice.

U Srbiji se desio najveći duhovni događaj u poslednjih 50, ili čak možda 100 godina. Njegova svetost, patrijarh srpski, koji ima veliku blagodat, o čemu mi svedočimo, pozvao nas je da donesemo Časni pojas. Taj mudri potez vašeg patrijarha je nešto potpuno smelo i inovativno. Prvi put je donesena jedna svetinja iz inostranstva u Srbiju.

Patrijarh je želeo da dođe Časni pojas, međutim i mi smo bili dužni da odgovorimo na tu želju. Zbog čega? Zato što se zahvaljujući svetom knezu Lazaru, Časni pojas našao u našem manastiru. On ga je poklonio zajedno sa velikim delom Časnog krsta. U kivotu u kojem se čuvaju postoje i vlasi Hristove, koje nigde drugde ne postoje.

Za ovih deset dana obišli ste više manastira i eparhija. Šta mislite o srpskim svetinjama i monaštvu?

- Osetio sam da su ti monasi moja braća. To su ljudi koji vole Boga i koji se podvizavaju. Ti manastiri, bilo da imaju više ili manje monaha, predstavljaju duhovne oaze. I zaista sam bio ganut, kada mi je patrijarh rekao da je sveti Justin Popović govorio da je zdravlje jednog naroda srazmerno broju monaha koji ima.

To je naročito bilo vidljivo u Crnoj Gori. Mitropolit Joanikije nas je dočekao sa mnogo ljubavi. Tamo sam video monahe i monahinje, koji su mi srce ispunili. I to je zaista blagoslov za Crkvu. Poseban utisak mi je ostavilo što je patrijarhu ukazana najviša čast, čak iz državnog vrha.

Bili su prisutni predsednik Skupštine, ambasador Srbije u Crnoj Gori i mnogi drugi. Iako je bio radni dan, došao je veliki broj vernog naroda, koji je sa mnogo ljubavi dočekao patrijarha, kojeg ja nazivam patrijarhom ljubavi, jer neprestano daruje ljubav i molitve.

Govorili ste na predavanjima o Kosovu i Metohiji i bombardovanju Srbije. Rekli ste da se ne bojimo.

- Ja sam ranjen Kosovom i Metohijom, jer Kosovo je deo Srbije. Tamo je Srbija. Tamo je srce srpskoga predanja. Možemo li da kažemo da Sveta Gora nije u Grčkoj? Mogu li nam ja oduzeti. Jer je to osnova, alfa i omega. Ono što želim da kažem je da ne mogu da sakrijem svoju tugu i ranjenost zbog Kosova.

Kako da sada Kosovo i Metohija postanu albanski? Otkud to? I zbog čega? Ali, blagodat Božja pomaže braći Srbima da ostanu u dovoljnom broju na Kosovu i Metohiji, kako bi sačuvali manastire i svoje predanje. A ostalo je u Božjim rukama. Gde je Bog? Bog je uvek sa onima kojima se čini nepravda. Sveti Pajsije je govorio da onepravdovani Hristos blagosilja s obe ruke čoveka kojem se čini nepravda.

Više puta ste ponovili da će biti Srbija pre i Srbija posle Pojasa Presvete Bogorodice.

Sponatano sam to rekao. U to verujem, to očekujem i to priželjkujem. Da će se vaš narod postati bolji, da će se umiriti, uspokojiti, počeće da se nada. Znate, danas je malo ljudi koji imaju nadu. To će biti dar Presvete Bogorodice srpskom narodu, koji doživljava mnoge nepravde.

Svedoci smo teških vremena u svetu. Kako vidite situaciju i šta vi lično očekujete?

- Svet je u patnji i nesreći. Budući da imam takvu službu, srećem se sa mnogim ljudima. U proseku, samo je jedan od 50 srećan. Ljudi danas nisu srećni. Zašto? Jer su zaboravili na duhovni život. I kao što sam rekao u jednom razgovoru, ja ne osuđujem Evropu, jer je Evropa federacija država. Uznapredovala je u mnogim segmentima i dosta novca je uložila u medicinu. To je produžilo ljudski vek. Ali je nažalost, u duhovnom smislu promašila.

Evropljani dolaze na Svetu Goru i traže da postanu pravoslavni. Traže da se krste. I to je spasonosan način ulaska u pravoslavlje. Evropa je zaboravila duhovno poreklo čoveka, ističući telo i razum. Ali ne svodi se sve na to, jer postoji besmrtna duša. Kao što kažu sveti oci: to je duhovna osnova, besmrtna duša čoveka. I tu, ako uspe u ozdravljenju svoga duhovnog bića, tada čovek postaje spokojan i srećan.

U suprotnom, ništa. Ne stremeći tome, imao sam priliku da sretnem različite ljude, od careva, državnika, bogataša, ali ponajviše siromašnih, sa kojima i najviše volim da se vidim. Primetio sam da mnogi ljudi, koji imaju i novac i slavu, koji su ekonomski i društveno dobrostojeći - nemaju mir u duši. Nesrećni su, jer im nedostaje Hristos. Kao što je govorio Sveti Porfirije: Hristos je sve.

Rekli ste da ste učenik pustinje, a da to danas znači da je potrebno da se ljudi usamljuju. Ali da se usamljuje družeći se sa Gospodom.

- Jeste. Tako je. Ja nemam doktorate, kojima sada svi streme. Ja sam samo monah i srećan sam što nemam titule. Imam studentsku karticu univerziteta pustinje i nju ću imati sve do smrti.

Obišli ste mnogo manastira i eparhija, imali dva predavanja, jednu konferenciju. Da li ste umorni. Kakvo je vaše zdravlje?

- Čujte: imam sedamdeset godina. Nisam dete da se zamaram. Kad se umorim, ja se odmaram. I proslavljam Boga.

Da li želite nešto da poručite građanima Srbije?

- Želeo bih da zahvalim ponajpre uvaženom gospodinu ministru Nenadu Popoviću, koji se pokazao kao veza između Crkve i države. To je čovek koji nam se u svemu našao, koji nam je pomogao čak i lično. I naravno zahvaljujem predsedniku Vučiću koji je došao na aerodrom i dočekao Pojas. Ustupio nam je predsednički avion kako bismo preneli Časni pojas iz Soluna do Beograda.

Ujedno, želim bih da poručim srpskom narodu: vaša snaga nisu prirodna bogatstva, niti bilo šta drugo, iako imate veoma lepu zemlju. Vaše bogatstvo je pravoslavlje. Njega štitite i čuvajte, jer se pravoslavlje ne čuva teorijama. Pravoslavlje nije ideja, nije ideologija, nije filozofska teorija. Ono je život, iskustvo. Pravoslavlje ćemo čuvati držeći se Jevanđelja Hristovog, koje živi u crkvi.

Potrebno je da budemo ljudi crkve, da živimo u prostoru Crkve, da dišemo vazduh Crkve. Da se hranimo svetim tajnama Crkve, naročito svetom ispovešću i svetim pričešćem. To je naše bogatstvo i to čuvajte kao zenicu oka i zadobićete Carstvo Božje.

Poštovani oče igumane hvala što ste govorili za RTS , blagodarimo što ste doneli Pojas Presvete Bogorodice i na svemu što ste učinili za srpski narod.

- Sa mnogo ljubavi to činim. Vaš stradalni narod me je ganuo čežnjom i strpljenjem. Više puta sam bio kod Hrama Svetog Save i video redove hodočasnika. Neki su čekali osam, neki šest sati.

Svi su bili radosni, spokojni i želeli su da se poklone i celivaju Časni pojas Presvete Bogorodice. Da na kolenima uznesu svoje molitve pred Bogorodicom, jer veruju da je ona istinska majka koja je uvek sa nama i koja se brine o nama. I kao što je govorio jedan starac sa Kipra, Bogorodica je majka celoga sveta. A naročita je majka monaha. I zbog toga i pobožni i nepobožni uvek vole Bogorodicu.

Poznajem jednog ateistu, meni vrlo bliskog čoveka, koji kad je bio bolestan, vapio je: Bogorodice, pomozi. I pitao sam ga: zašto je prizivaš, kada ne veruješ. Nije mi odgovorio, ali je nastavio da je priziva. Dakle, nije istina da ne veruje u nju. Bogorodica je u srcima svih nas.