Ulaganja u prava žena – ključ za jaču ekonomiju u EU i Srbiji

Ako bi žene do 2050. godine imale ravnopravan pristup tržištu rada kao muškarci, BDP Evropske unije bio bi veći za oko tri biliona evra. Do pune ravnopravnosti neće doći ukoliko države ne ulože više sredstava u projekte koji uklanjaju prepreke sa kojima se žene suočavaju – poručeno je sa Međunarodne konferencije "Finansiranje za prava žena i rodno odgovorne investicije - kapital za ravnopravno društvo".

Srbiju smatraju liderom u regionu po ulaganju u prevazilaženje razlika između muškaraca i žena. Mnogo je uloženo u prava i poboljšanje položaja žena, ali i one dalje u mnogim oblastima, zaostaju za muškarcima.

"Srbija je jedna od prvih zemalja Zapadnog Balkana koja je odlučila da u svoju legislativu uvrsti obavezu da republički budžet odgovori na potrebe žena i devojaka. Videli smo neverovatne napore u povećanju zastupljenosti žena u donošenju odluka – više ih je u parlamentu, ali takođe moramo da osiguramo da žene imaju bolji pristup zaposlenju, da imaju priliku da napreduju u svojim karijerama i ekonomskim projektima", navodi Belen San Luke, generalna direktorka UN Women za Evropu i Centralnu Aziju.

Više sredstava za žene – ali platni jaz i dalje postoji

Svake godine iz budžeta Srbije izdvaja se sve više para – za žensko preduzetništvo, žene na selu, za najranjivije, kroz povoljne kredite, subvencije, novi Zakon o alimentacionom fondu, kažu nadležni. Iako su ekonomski sve osnaženije, mnoge žene i dalje zarađuju manje od muškaraca za isti posao.

"Ne postoji samo platni jaz u smislu da postoji unapred pripremljena agenda po kojoj žene dobijaju manje zarade u odnosu na muškarce – jer je i to još uvek prisutno. Ali najčešći razlozi su oni o kojima govorim, a to je da žene češće izostaju sa radnih mesta zato što imaju deo neplaćenih kućnih obaveza koji i dalje dominantno pada na njihova leđa, dok se muškarci ređe odlučuju da preuzmu taj nivo obaveza", kaže Tatjana Macura, ministarka zadužena za rodnu ravnopravnost.

Zemlje EU prednjače u rodnoj ravnopravnosti

U postizanju rodne ravnopravnosti najdalje su otišle zemlje EU – od deset najuspešnijih u svetu, osam su evropske države, a čak pet su članice Unije.

"Ali to ne znači da smo zadovoljni. Treba preći dug put do potpune ravnopravnosti između muškaraca i žena, kada je reč o platama, pristupu tržištu rada, ravnomernoj raspodeli tereta kućnih poslova. Kada bismo mogli da ostvarimo ravnopravan pristup tržištu rada do 2050. godine, to bi uvećalo BDP Evropske unije za 10 odsto, odnosno za više od tri biliona evra", navodi Andreas fon Bekerat, šef Delegacije EU u Srbiji.

Do potpune ravnopravnosti nećemo lako stići dok ne prevaziđemo kulturološke i tradicionalne podele na "muške" i "ženske" poslove.