Od kritike do linča – granica između slobode i nasilja na društvenim mrežama
U eri u kojoj se društvene mreže koriste i kao poligon i kao bojno polje – linč u digitalnom prostoru postao je jedno od najmoćnijih oružja. Pravnik Milan Antonijević izjavio je za RTS da su političari dužni da trpe kritiku, ali da to isključuje pretnje i proganjanje. Poručuje da žrtve treba da pokrenu postupke kako bi se došlo do sudskog epiloga. Psiholog Snežana Radović ističe da posledice digitalnog nasilja mogu dovesti do anksioznosti i depresije, ali i do suicida osobe koja je meta.
Milan Antonijević, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, podseća da postoje pravni okviri u sferi društvenih mreža i da nikome nije dozvoljeno da preti, proganja ili širi govor mržnje.
Naglašava da, prema Evropskom sudu za ljudska prava, javne ličnosti moraju da istrpe kritike građana i da govor može biti oštriji prema političarima, ali da se na pretnje i proganjanje mora reagovati, a njihove porodice moraju biti potpuno zaštićene.
"Tužilaštvo može da reaguje po službenoj dužnosti i mora da objašnjava građanima šta je dozvoljeno, a šta nije. Objavljivanje telefona i adresa predstavlja zadiranje u privatnost i ugrožavanje ljudi, i ne bi trebalo da se toleriše, kao i video-snimci ili osvetnička pornografija", ističe Antonijević.
Prema njegovim rečima, nažalost, i u Srbiji je bilo slučajeva kada su mladi zbog kampanja na društvenim mrežama sebi oduzeli život, pa je potrebno da žrtve budu uporne i pokreću postupke radi sudskog epiloga.
Od anksioznosti do suicida
Snežana Radović naglašava da korisnici društvenih mreža često nemaju granice u objavljivanju svojih stavova ili u obračunavanju sa neistomišljenicima, što je način da se skrene pažnja sa sebe na drugu osobu, uz uverenje da imaju pravo da iznesu svoje frustracije.
"Ne razmišlja se da li će se nekoga uznemiriti, omalovažiti ili emotivno povrediti, jer postoji potreba za trenutnim olakšanjem. Sa druge strane, komunikacija licem u lice nosi odgovornost i savest. Uvek treba da razmišljamo kako je onome preko puta nas i da se zapitamo kako bismo reagovali da neko tako obezvređuje našu majku ili sestru", ukazuje Radovićeva.
Ukazuje i da zdravlje nije samo pitanje fizičkog, već i psihičkog integriteta, pa posledice kampanja na društvenim mrežama mogu biti veoma štetne za žrtve, ne samo po pitanju anksioznosti i depresije već i zbog mogućeg suicida, jer žrtve često preuzimaju krivicu na sebe.
"Treba da razmislimo kome verujemo, posebno ne onima koji sede iza tastature i nude neproverene informacije. Ako kritički ne razmišljamo, širimo dezinformacije i mnogo puta ponovljena laž postaje istina. Uvek krenite od sebe i svog dvorišta", zaključuje Radovićeva.
Коментари