Lažne vesti i širenje panike – krivično delo koje se olako shvata

U subotu uveče pojedini mediji otvorili su sopstvenu istragu o pucnjavi u vojvođanskoj varošici, pa čak i presudili ko je kriv i šta je motiv. Ni pet dana kasnije, međutim, nema mnogo zvaničnih detalja o samom događaju, ali se zna da prvobitni navodi o motivima nisu bili tačni.

I nije to te subote bila jedina neistina izneta u medijima – bila je i ona o fotografiji stradalog mladića u Novom Sadu. Na odgovornost za plasiranje neistinitih i uznemirujućih informacija niko od nadležnih nije pozvao.

A učestvovanje u širenju panike kroz medije je i zakonom kažnjivo i to kao teži oblik krivičnog dela. Goni se po službenoj dužnosti, a propisana kazna zatvora je od šest meseci do pet godina.

"Za postojanje ovog krivičnog dela pored radnje izvršenja i nastupanja posledice potrebno je dokazati da je delo obavljeno sa umišljajem koji treba da obuhvati i svest o tome da ono što se iznosi ili prenosi predstavlja lažne vesti. Javni tužilac postupa po krivičnim prijavama državnih i drugih organa, pravnih i fizičkih lica koji prijave krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti. Ako na drugi način sazna da je izvršeno krivično delo, može formirati predmet i naložiti policiji da preduzme radnje radi otkrivanja krivičnih dela i osumnjičenih", navodi se u saopštenju Prvog osnovnog tužilaštva.

Nepoštovanje etike i kodeksa novinara

Mogućnost krivičnog gonjenja, međutim, ne sprečava da se to često vidi u različitim medijima. Ono što se ne vidi jeste poštovanje etike i kodeksa novinara.

"Ono što je mnogo strašnije je što se tu potpuno izgubila institucija izvinjenja, u nekim ranijim vremenima, kada bi mediji objavili nešto što nije tačno on bi se posle izvinjavao i to bi ga sprečavalo da to često ponavlja. Danas nije neophodno da se medij izvini uopšte ukoliko nešto pogrešno kaže", kaže urednik Internet portala RTS-a Zoran Stanojević.

Psiholog Jovana Baćigalupo smatra da smo svi u nekom velikom stanju tenzije i to može da utiče na ljude, pre svega na anksioznost.

"Mi pokušavamo da nađemo mir, da se osećamo sigurno, da proverenu informaciju dobijemo i onda time još više gledamo vesti kako bismo saznali istinu i imali lažni utisak kontrole, što nas ustvari dodatno uznemirava", kaže psiholog Jovana Baćigalupo iz Instituta za mentalno zdravlje.

Društvene mreže i glad za informacijama

Vest koja je u subotu veče detaljno analizirana u pojedinim medijima samo je jedna u nizu netačnih informacija koje se mesecima plasiraju iz različitih motiva, neretko i političkih.

Stanojević ističe da je problem koji mi danas imamo taj što se ljudi mahom informišu sa društvenih mreža, a na njima najčešće čitaju ono što im se sviđa i posle toga u medijima traže potvrdu da je to što oni misle da je tačno, i zaista tačno, a neki mediji im podilaze nudeći baš takve informacije.

"Ukoliko nekome odgovara da neka panika ili nešto slično postane važno, on će to tom putanjom nekako izgurati. Ja ne mislim da je posao medija da u bilo kojoj situaciji šire paniku. Naprotiv. Ono što učiš kao novinar to je da čak i u paničnoj situaciji moraš da nudiš rešenja", rekao je Stanojević.

"Savet jeste da se ugase notifikacije, da čovek proba da sam sebi uvede restrikciju gledanja što televizije što telefona, mislim da je mobilni gori jer je stalno tu, da nemamo kao u pozadini stalno uključenu televiziju", preporučuje Jovana Baćigalupo.

Kako glad za informacijama utiče na psihu ljudi, analizirali su američki istraživači. Rezultati objavljeni u časopisu Nature pokazuju da – što se više proverava istinitost informacija, za 20 odsto se uvećava šansa da se poveruje u laži i obmane.