Deca pronađena u Brčkom na sigurnom, ali sa traumama – neka pitanja još uvek bez odgovora

Pojavile su se i osobe koje tvrde da su roditelji ili srodnici i da su tamo ostavili decu na čuvanje. Posle saslušanja, pušteni su na slobodu.

“Kada se čovek razboleo nisam ih mogla čuvati, ostavila sam ih na 15 dana i oni su uzeli moju decu. Trista evra sam dala za petnaestak dana”, kaže Hasnija Hasanović.

"Tužilaštvo nema pouzdane podatke i dokaze da su deca koja su smeštena zaista njihova deca. To ćemo u daljem toku postupka utvrđivati", kaže Radmilo Ivanović, v.d. glavnog tužioca Distrikta Brčko.

Deca su sada bezbedna, ali problem njihovog trajnog zbrinjavanja tek predstoji.

"U BiH još nije pronađeno sistemsko rešenje za rešavanje pitanja finansiranja skloništa kojima rukovode vladine organizacije, tako da naše najveće sklonište u regionu kapaciteta 80 mesta, gde su se sva ova deca pronađena u Brčkom mogla smestiti, je moralo biti zatvoreno“, kaže Amela Efendić iz Međunarodnog foruma solidarnosti EMMAUS.

Među zatočenim mališanima nema dece iz Srbije, potvrđeno je u ambasadi u Sarajevu. Ovakvi slučajevi u Srbiji nisu zabeleženi, što ne znači da žrtava trgovine ljudima nema. Samo tokom prošle godine iz lanca trgovine ljudima izvučena je 71 osoba - polovina su bila deca.

"Ono što je bilo primer dobre prakse je da smo neke od tih akcija zajedno planirali sa policijom, tužilaštvom, sa drugim ustanovama socijalne zaštite i da smo pripremili unapred kapacitete za njihov smeštaj. A to svakako jeste problem i kod nas. Mi imamo prihvatilište za žrtve trgovine ljudima, koje prima osobe od 16 godina i više”, rekao je Miroslav Jovanović, rukovodilac Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima.

Šta se dešavalo u kući u Brčkom, kako su deca završila u rukama trgovaca ljudima i šta su namerili s njima, ne zna se, ali stručnjaci kažu da su deca traumatizovana.

"Samim time što shvatate da je dete zastrašeno dovoljno da neće da kaže kako se zove,  govori o tome da ga je neko instruirao. Nažalost, oblici eksploatacije kojima ta deca mogu da budu izložena bukvalno nemaju granice”, kaže Jasmina Krunić iz nevladine organizacije Astra.

Nevladine organizacije u BiH ukazuju na nedopustive propuste. Ono što nikako nije smelo da se dozvoli je snimanje dece i objavljivanje snimaka u medijima.