Popusti koji koštaju - da li stvarno štedimo na proizvodima kojima uskoro ističe rok trajanja

Ukoliko se neki proizvod nudi sa velikim popustom, to najčešće znači da mu uskoro ističe rok upotrebe. Obaveza trgovaca je da vidno obeleže kada rok ističe.

Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača ističe da rok važenja istaknut na ambalaži propisuje proizvođač i da je u datom roku artikal ispravan za korišćenje i konzumaciju, osim u slučaju oštećenja proizvoda pod uslovom da to utiče na sam proizvod.

"Ako je robi istekao rok, ona se ne može dalje upotrebljavati, već se postupa u skladu sa zakonom i procedurama za uništavanje hrane biljnog ili životinskog porekla od strane licenciranih firmi za to", kaže Perinčićeva.

U zavisnosti od robe, na deklaracijama mora da piše "upotrebljivo do" ili "najbolje upotrebiti do". "Upotrebljivo do" stoji na namirnicama koje ne smeju da se koriste posle navedenog datuma zbog mikrobiološke neispravnosti.

"To su lako kvarljive namirnice, mleko, jaja i meso, a imamo i oznaku 'najbolje upotrebiti do' koja se koristi za sve ostale proizvode koji mogu da se koriste i nakon tog roka, ali menjaju neka karakteristična svojstva. To su keks, testenine, čokolada, čajevi, kafa, brašno, pirinač. Ono što je za potrošače bitno jeste da ukoliko proizvod ima oznaku 'najbolje upotrebiti do', onda mogu da ga koriste i posle tog roka, ali taj proizvod ne sme da se nađe u prometu", navodi Perinčićeva.

Obavezno mlevenje mesa na licu mesta

U prodavnicama, pored izloženog svežeg mesa mora da stoji deklaracija sa podacima o tome gde je proizvedeno, datum klanja i rok upotrebe. U vitrinama ne bi smelo da se nalazi mleveno meso, već trgovac mora da ga samelje na licu mesta.

Trgovci ovaj propis često zaobilaze tako što mleveno meso prodaju pod nazivom "smesa za ćevape i pljeskavice".

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije ističe da je jako bitno da proizvodi kojima je istekao rok više ne mogu biti u prometu u maloprodajnim objektima.

"S druge strane, postoji mogućnost da kupite određeni proizvod, da je on u roku trajanja, a da više nije za upotrebu. Tu se nešto desilo u zavisnosti kako je bio skladišten, kako se čuvao u rashladnim vitrinama, kada potrošači imaju pravo da se žale na takav proizvod i da dobiju određenu kompenzaciju", dodaje Stanić.

U inostranstvu su rokovi za korišćenje zamrznutog mesa kraći nego kod nas pa ga neki trgovci kupuju pred istek roka po bagatelnim cenama. Mogu da ga prodaju, ali potrošač o tome mora da bude obavešten.

Meso i jaja opasnost, voće i povrće nisu

Prema rečima direktora Instituta za opštu i fizičku hemiju, Stevana Blagojevića, meso kada promeni boju znači da je došlo do oksidacije i da nije za upotrebu.

"Voće i povrće nije ni blizu tako opasno kao meso. Bakterije su deo voća i povrća, one žive s njima. Drugo, udarci kod voća utiču na to da bakterije dođu na to mesto. Malo isečete nožem i gotovo. Opasnost predstavljaju jaja i mleko. Mlečni proizvodi imaju bakterije koje dovode do vrenja, pa mlačni proizvodi kada prođe rok se ukisele i nije pogodna pe-ha vrednost za jelo", kaže Blagojević.

Dodaje da jaja pre svega mogu imati salmonelu, ali da se i po boji može proceniti da li su dobra, jer ako je sjajna ljuska, to obično znači da su sveža.

"Zamrzavanje hrane je jedan od najmodernijih načina čuvanja proizvoda. Poslednjih 20, 30 godina je to postao jedan od najbezbednijih načina čuvanja hrane. Zamrzavanje hrane na minus 18 je ono što je i za 'sudnji dan'. Tako da je to najbezbednija hrana", ističe Blagojević.

Gost Beogradske hronike objašnjava da šećer, so, brašno i ostale suve namirnice traju jako dugo, jer su suve, nemaju vlage, a kada nema vlage nema bakterija koje napadaju hranu, tako da nam mogu stajati zatvorene i nekoliko godina bez problema.