Zaštita podataka na internetu - Srbija u visokom riziku od sajber napada

Broj internet prevara tzv. fišinga u Srbiji prošle godine 54 odsto je veći nego 2023. Istovremeno, broj internet napada na kompanije veći je 13 odsto. Tužilaštvu za Visokotehnološki kriminal podneto je više od 2.500 zahteva za proveru dela, za koje se sumnja da su kriminalna. Stručnjaci savetuju da je najbolji način za borbu protiv internet kriminala edukacija i upoznavanje sa novim tehnologijama.

Srbija je malo tržište, ali prema podacima kompanije koja se bavi internet bezbednošću sve vrste sajber napada iz godine u godinu rastu, neke su i dvostruko uvećane.

"Po veb pretnjama Srbija je na rekordnom, nažalost negativnom - devetom mestu na svetu. Naše tržište odnosno naši korisnici surfuju i koriste internet sa nepouzdanih sajtova i samim tim smo izloženi velikom riziku", navodi Dragan Davidović, generalni direktor "Kasperski" za Istočnu Evropu.

Kada je bezbedno ostaviti podatke na internetu

U odeljenje za Visokotehnološki kriminal MUP-a prošle godine stiglo je više od 170 krivičnih prijava za internet kriminal. Zato upozoravaju da je neophodno znati osnove onlajn plaćanja i kada je bezbedno ostaviti podatke na internetu.

"Fizičko lice kupi neki proizvod na internetu, ostavi u bazi podataka svoj telefon, e-mail adresu, lične podatke a na primer baza podataka te firme procuri na internetu, odnosno dark netu, ti podaci postaju dostupni izvršiocima krivičnih dela", upozorava Vladimir Vujić, načelnik sektora za Visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije.

Najviše raste broj prevara tzv. fišing. Nekada je išao preko imejla, a danas hakeri napadaju putem sms-a i govornim pozivanjem. Napadi na elektronsko bankarstvo su šest puta uvećani u odnosu na prethodnu godinu, jer tako kriminalci najbrže dolaze do novca.

"Ti podaci se ne odnose na same banke nego se odnose prvenstveno na napade na aplikacije koje koristimo za bankarstvo, na veb sajtove koje koristimo za bankarstvo, pos terminale i atm uređaje. To su tačke koje je mnogo lakše napasti, ostvariti proboj i doći do finansijske koristi nego sam napad na banku ili na bilo koju finansijsku instituciju", objašnjava Davidović.

Nikad se ne klikće na link

Vujić ukazuje da je prvo i osnovno, da se nikada ne klikće na link koji se dobija u imejl ili sms poruci.

"Ne samo što može biti fišing za ostavljanje podataka može biti i malver koji će se skinuti na računar ili mobilni telefon a kasnije taj malver vrši eksploataciju na tom uređaju i omogućava napadaču da uđe u taj sistem", ističe Vujić.

Više od polovine kompanija doživelo je sajber napad u 2023. godini, a svakoj petoj procureli su podaci na internetu, pokazuje istraživanje sprovedeno u 27 zemalja.

Troškovi napada i ulaganje u oporavak za 65 odsto najvećih kompanija, viši su od dva miliona dolara. I pored toga, samo deset odsto kompanija štiti sve svoje korporativne i desktop računare, a samo osam odsto firmine mobilne telefone, što i dalje ostavlja mogućnost sajber kriminalcima da uđu u infrastrukturu kompanije.