Сајбер криминал у Србији – које су најновије методе преваре и како се одбранити

У току је нова СМС превара у облику тзв. фишинга, упозорило је Министарство унутрашњих послова. Преваранти се лажно представљају као заступници познатих компанија као што су Нетфликс или Мајкрософт. Преко СМС-а или мејла од грађана траже личне податке под изговором да је то неопходно ради ажурирања налога или поновне уплате.

Мајор полиције Ненад Богуновић истиче да је полиција само у прошлој години имала преко хиљаду предмета из области сајбер криминала.

Када је реч о најновијим случајевима преваре у вези са Нетфликсом, Богуновић објашњава да грађани приме СМС поруку или мејл, где добију малициозан линк који можда делује као прави.

"У поруци се наводи да је кориснику наводно истекла претплата или није прошла уплата за Нетфликс или било коју другу платформу. Када кликнете, одете на сајт који је сличан правом и тамо вам траже податке са платне картице, неке ваше личне податке, све зависи од платформе до платформе. Још ако направите грешку и ако вам картица која је на текућем рачуну буде повезана с тим налогом, можете остати без апсолутно свих средстава, што се, нажалост, дешава у пракси", упозорава Богуновић.

Наводећи још неке случајеве тзв. фишинга, оне са пошиљкама Поште Србије, Темуа, Мајкрософта који наводно тражи активирање налога, Богуновић упозорава да преваранти постају све креативнији.

Мајор полиције указује и на случајеве лажног представљања као пријатеља, то је тзв. спуфинг, где се од грађана траже фотографије платне картице.

Богуновић апелује на грађане да то не чине, нарочито да не шаљу фотографију задње стране картице где се налази сигурносни ЦВВ код јер је то, како истиче, исто као да сте неком послали свој ПИН код.

Сајбер криминал најпрофитабилнији

Указује на то да је профит од сајбер криминала данас вишеструко већи од свих осталих видова.

Како је навео, преваранти постају све бољи, поруке изгледају све веродостојније, иако се и даље уочавају граматичке грешке.

"Наравно, могу се приметити и разлике у линку у односу на оригиналну адресу неке компаније, а користи се и вештачка интелигенција од које се може затражити да направи 'фишинг' поруку на неком језику и она ће то урадити", каже Богуновић.

Да се и информатички писмени могу преварити, Богуновић је указао на примеру када се добије порука на Инстаграму да сте наводно прекршили ауторска права и да се због одговора на жалбу тражи од корисника да унесе све своје податке.

Богуновић апелује на грађане да проверавају веб-адресе и да обрате пажњу на то да се онлајн плаћање врши искључиво на страницама верификованим од платних институција, попут "Мастеркарда" или "Визе", што они увек означе на страници.

"Ако тога нема, немојте плаћати на тој страници", додаје мајор полиције задужен за високотехнолошки криминал.

Упозорава грађане и да не чувају податке о плаћању чак и на сајтовима где су већ куповали.

"Није паметно ни да чувате фотографије ваше платне картице на телефону, зато што ако неко илегално приступи вашем уређају, може преузети те фотографије и да вам узме све што имате", наводи Богуновић.

Уз помоћ ВИ злоупотребе ликова познатих

Поред креирања порука које се користе за фишинг, Богуновић каже да криминалци вештачку интелигенцију користе и за злоупотребу ликова познатих, јавних личности у Србији и у иностранству.

Уз помоћ фотографија из болнице и романтичне преписке, једна Францускиња била је убеђена да комуницира са славним холивудским глумцем Бредом Питом и преварена за више од 800.000 евра.

Ненад Богуновић напомиње да се полиција готово свакодневно суочава са новим методама онлајн превара.

"Било је случајева где мислите да причате са супружником, а заправо је реч о испрограмираном боту који је негде покупио аудио-запис супруга или супруге и тражио податке са платне картице", каже мајор полиције.

"Пецање" на криптовалуте

Говорећи о позивима да се улаже у криптовалуте путем различитих платформи, Богуновић каже да преваранти са лажних профила лове своје жртве преко друштвених мрежа.

Креће се са неким почетним улогом 250-300 евра са обећањем да се јако брзо могу зарадити две, три, четири хиљаде долара, додаје Богуновић.

"Постоји читава мрежа ботова, а некада су то и особе које се представљају да наводно раде за кол-центре, где вам на сајту прикажу како ваше инвестиције тобоже, расту, како тих 250 евра одједном постане 2.500 евра и онда људи помисле зашто не би уложили хиљаде својих, правих евра", објашњава Богуновић и истиче да се дешавало да су појединци продавали станове.

Споменуо је и прошлогодишњу полицијску акцију у којој је ухапшено 14 особа, где су грађани Аустралије и Швајцарске оштећени за више од две милијарде евра.

Указао је и на случајеве превара са порталима за резервацију смештаја попут Букинга и Ер-Би-Ен-Бија.

"Опет је реч о лажној веб-адреси попут 'booking1.com' или 'boooking.com'. Јако је лако генерисати такве сајтове, људи просто нису опрезни. То се уз помоћ неких програма направи да то изгледа као прави сајт Букинга и онда вам скину сва средства с картице а ако их немате, могу злоупотребити ваше податке да варају неког другог што је посебан проблем", напомиње Богуновић.

Каже да је враћање новца од превара у надлежности банака.

"Имамо сјајну сарадњу са Удружењем банака Србије која саветује грађане уз помоћ слогана ‘три пута мери, једном кликни'", каже Богуновић.

"Заиста сматрамо да је превенција важна, зато што када смо почели да причамо о тим лажним порукама Поште Србије, грађани су престали да 'кликћу', закључује мајор полиције и главни координатор служби за борбу против високотехнолошког криминала Ненад Богуновић.