Protivpožarna zaštita - kad vatre nema nikog ne zanima, kad požar bukne svi su u panici

U ulici Aleksinačkih rudara na Novom Beogradu, zgusnute, dugačke višespratnice tik jedna uz drugu, izgrađene pre pola veka, sa više od 40 stanova u svakoj, a predviđeno je da požarni put vodi preko krovova, u praksi, međutim, to nije moguće jer su pojedini vlasnici nadzidali delove iznad svojih stanova..

"Apelovao bih na nadležne inspekcije da pomognu nama upravnicima da određene protivpožarne puteve možemo da vratimo onako kako je i projektovano u zgradi. U slučaju kada se požar desi na nižim spratovima i ne može da se izađe iz zgrade nego mora da se koristi krov zgrade onda to nije moguće", rekao je profesionalni upravnika Nenad Radić.

U zgradi je ipak sve po propisima, uverili smo se. Aparati su atestirani. Zakon propisuje po jedan na svakom spratu.

Svaki protivpožarni aparat nalazi se u metalnoj kutiji, a stanari, kako kažu upravnici, najčešće i ne znaju kako da ga koriste. Obuku gotovo da niko od stanara i nema, pa kad izbije požar, zbog panike nisu sigurni kako da ga upotrebe. Ključeve od metalnog ormarića ima upravnik zgrade.

"Čak sa firmama koje rade ugradnju i atestiraju aparate dogovarali smo da dođe neko njihovo stručno lice da to objasni, ali je jako mali odziv stanara", dodao je Radić.

Količina protivpožarne opreme zavisi od broja stanova i kvadrature.

Za zgradu od 15 stanova, cena je stotinu hiljada dinara. Opremu čine mlaznice, sprinkleri, hidrantska mreža, PP aparati. Pored Plana evakuacije i Uputstva za postupanje u slučaju požara, objekti moraju da imaju i Pravila zaštite od požara.

"Kada uzmemo aparat u ruku bitno je da pritiskom na ručicu na njemu prođe nekoliko sekundi da počne da radi i onda to uperimo u požar i ugušimo ga", objasnio je profesor Fakulteta bezbednosti Miloš Tomić.

Razlike u pravilima za javne i stambene objekte

U drugim javnim objektima važe drugačija pravila. U tržnim centrima jednom godišnje organizuje se proba evakuacije, a oprema i instalacije se kontrolišu na dva, šest meseci i godinu dana. To radi firma koja ima licencu Sektora MUP-a za vanredne situacije.

"U zavisnosti od kategorija ugroženosti primenjuju se i strože mere, ako je prva kategorija naravno da ćemo imati više pp aparata u tom objektu, više hidrantske mreže, znakova za obaveštavanje, dakle u odnosu na procenu ugroženosti preduzimaju se i određene mere, dodao je Tomić.

Ako objekat nema protivpožarne aparate, kazna je od 150.000 do pola miliona dinara. Problem su stare zgrade koje su izgrađene u vreme kada su važili drugačiji standardi zaštite od požara.

Osnovni problemi starih zgrada - nedostatak opreme i blokirani protivpožarni putevi

Nenad Jocić iz Sektora za vanredne situacije objasnio je da je osnova za postupanje Zakon o zaštiti od požara i da pored njega imaju jako puno pravilnika, uredbi koje definišu pojedinačne objekte. 

"Što se tiče stambenih zgrada, svaku rekonstrukciju i nadogradnju mora da odobri sektor, protivpožarna policija, treba da bude urađen projekat koji se dostavlja na saglasnost i dalje sve po proceduri", istakao je Jocić.

Navodi da su kod starih zgrada najveći problemi najčešće nedostatak opreme, hidranata, PP aparata, hodnici koji su zakrčeni, blokirani protivpožarni putevi.

"Mi kao inspektori MUP-a nemamo pravo da uđemo u bilo čiji stan da govorimo šta će se raditi. Ono što moram da naglasim, odgovornost nije na svima nama. Najviše je na korisnicima, na vlasnicima stanova, objekata, jer mi dođemo jednom u dve, tri, četiri godine", zaključio je Jocić.