Istoričari o ulozi Srbije u Velikom ratu – izgubili smo trećinu stanovništva i podneli veliku žrtvu, ali treba slaviti i pobedu
Srbija je u Velikom ratu izgubila trećinu stanovništva, a istoričar Predrag Marković objašnjava da je gubitak u Velikom ratu proporcionalno najveći gubitak u Evropi i svetu. Kaže da se poslednjih godina insistira na žrtvi Srbije, ali da taj rat nije bio samo žrtva srpskog naroda već i velika pobeda. Istoričar Danko Leovac ističe da je Srbija u Velikom ratu izgubila najproduktivniji deo svog stanovništva.
Srbija je tokom Prvog svetskog rata izgubila trećinu stanovništva, a prema zvaničnim podacima, reč je o 1.247.000 ljudi.
Istoričar Predrag Marković istakao je da Srbija nije prebrojala žrtve nijednog rata, ali da jeste gubitak u Velikom ratu proporcionalno najveći gubitak u Evropi, i svetu.
"Prema novim istraživanjima koje su radili Vladimir Krivašejev, Mile Bjelajac, Danilo Šarenac i drugi naučnici, broj je daleko manji", rekao je Marković.
Objašnjava da su naučnici-istraživači broj žrtava računali po uzorku.
"Krivašejev je brojao u najpogođenijim krajevima – Valjevu, Krupnju, Loznici – pa je potom pomnožio u odnosu na broj stanovnika", istakao je Marković metod novih istraživanja.
Leovac: Srbija izgubila najproduktivniji deo stanovništva
Istoričar Danko Leovac kaže da je Dan primirja u Velikom ratu veliki datum.
"Kada govorimo o žrtvama, Srbija je proporcionalno broju stanovnika podnela, zaista, ogromne žrtve. Skoro trećina stanovništva Srbije je stradala. Šabac je kao grad ostao bez 42 odsto predratnog stanovništva. Najvažnije, Srbija je u Velikom ratu izgubila najproduktivniji deo svoje populacije, muškarce između 18 i 50 godina", kaže Leovac.
Ističe da su mnogi datumi u okviru Prvog svetskog rata svakako značajni za Srbiju, počev od samog početka rata do značajnih bitaka i maestralnih pobeda na Ceru, Kolubari, ali i Albanska golgota.
"To su događaji koji su ostvarili veliki trag, ali i dubok trag. Tu je i proboj Solunskog fronta", sumira Leovac.
Primirije je promenilo i mapu Evrope.
"Suštinski, Evropa se menja iz korena i 1918. nestaju četiri velika carstva i dinastije koje su vekovima vladale Evropom. Govorimo o Romanovima u Rusiji, Hoencolernima u Nemačkoj, Habsburzima u Austrougarskoj i dinastaji u Osmanskom carstvu. Ta carstva su zauzimala ogroman prostor i svojim raspadom su doprinela stvaranju brojnih država", kaže Leovac.
Slaviti i žrtvu i pobedu
Istoričar je, gostujući na RTS-u povodom Dana primirja, rekao da je demografski oporavak Srbije trajao pet godina, i to zbog visokog nataliteta. Ali da se Srbija kvalitativno oporavljala mnogo duže.
Marković tvrdi da je poslednjih godina prevladao ton žrtve kada se govori o Velikom ratu.
"Insistira se na žrtvi, a taj rat nije bio samo žrtva, bio je i velika pobeda", podseća Marković.
Istakao je da treba slaviti i žrtvu i pobedu, i rekao da Srbi nisu bili narod koji jadikuje nad svojom istorijom, rekavši da bi se naši preci iznenadili.
"Nijedna saveznička vojska nije proporcionalno svom broju donosila takve pobede kao srpska vojska", priča Marković uz komentar da je naša vojska zadivila svet.
Istoričar Predrag Marković istakao je da je 15. septembra pao prvi front, kada se u Srbiji obeležava Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
"Mi smo započeli kraj Prvog svetskog rata tom neverovatno uspešnom ofanzivom. Francuzi nisu mogli da stignu našu vojsku. Snabdevanje je kasnilo jer je naša vojska letela u svoju otadžbinu, i dalje preko granice na sever i zapad", objašnjava istoričar.
Коментари