Klimatske promene umanjuju kvalitet zemljišta u Srbiji

Smanjeni prinosi poljoprivrednih kultura direktna su posledica visokih temperatura i suše koju smo letos imali. Međutim, indirektne štete klimatskih promena osetiće se mnogo duže. Ekstremne vrućine, ali i velika količina kiše koja pada u kratkom roku negativno utiču na zemljište, pa ono gubi svoj kvalitet.

Zemljišta u Srbiji, bez obzira da li se radi o gajnjačama, smonicama, černozemu, aluvijalnom zemljištu ili ritskoj crnici su generalno dobrog kvaliteta, kažu stručnjaci. Međutim, poslednjih decenija ubrzano gube humus, što je trend širom sveta.

To je posledica porasta populacije, rastućih zahteva industijalizacije i urbanizacije, kao i intenzivne poljoprivrede. U poslednje vreme ovom trendu doprinose i klimatske promene.

"Uticaj klimatskih promena na zemljište formira začarani krug. Visoke temperature i suše ubrzavaju razgradnju organske materije, zbog čega se smanjuje sadržaj humusa. Nedostatak humusa, zauzvrat, snižava kapacitet zemljišta da zadrži vodu i hranljive materije, što dodatno umanjuje njegovu plodnost", kaže dr Jordana Ninkov, naučna savetnica na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Institutu od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Zemljište je, ističe, jedan od naših najvažnijih saveznika u borbi protiv klimatskih promena, jer ima značajan potencijal za vezivanje ugljenika.

"Tokom fotosinteze, biljke ugljenik iz vazduha ugrađuju u svoja tkiva, a deo tog ugljenika završava u zemljištu kao humus. Taj proces smanjuje koncentraciju ugljen-dioksida u atmosferi", objašnjava naša sagovornica iz Laboratorije za zemljište i agroekologiju.

"Zanimljivo je da površinski sloj zemljišta sadrži više ugljenika nego atmosfera i biosfera zajedno. Povećanje humusa, ne samo da unapređuje plodnost zemljišta i vezuje ugljenik, već čini poljoprivredu otpornijom na klimatske promene", dodaje.

Zemljištu preti erozija vodom i vetrom

Dugotrajne suše i ekstremne padavine čine zemljište ranjivim.

"Visoke temperature i suše mogu uzrokovati da zemljište postane zbijeno i sklono eroziji. Tokom sušnih perioda, površina zemljišta može ispucati, dok jake kiše nakon takvih perioda doprinose ispiranju plodnog sloja i hranljivih materija", navodi prof. dr Aleksandar Đorđević, šef katedre za pedologiju i geologiju na Poljoprivrednom fakultetu.

Neuobičajeno visoke temperature nepovoljno utiču i na mikroorganizme u zemljištu.

"Posebno na korisne bakterije i gljive koje su važne za plodnost zemljišta i podršku biljnom rastu. Smanjenje mikrobiološke aktivnosti može dalje ugroziti zdravlje zemljišta, čime se dugoročno smanjuje produktivnost poljoprivrednih zemljišta", ističe naš sagovornik.

Velike količine padavina u kratkom vremenskom intervalu su, navodi, veći problem za zemljište od visokih temperatura.

"Takve padavine u potpunosti devastiraju zemljište. Područja koja su podložna uticaju padavina takvog intenziteta, treba identifikovati i na vreme zaštititi", kaže Đorđević.

U uslovima u kojima klimatske promene sve više utiču na zemljište u Srbiji, veoma je važno ovaj resurs razumno koristiti i čuvati u prostornim planovima na svim nivoima.

"U poljoprivredi se to, osim primenom organskih đubriva i uređenjem suvišnih voda, postiže provođenjem protiverozivnih mera, podizanjem poljozaštitnih pojaseva, smanjenjem intenzivne obrade, kao i kroz primenu krečnih sredstava na kiselim zemljištima", kaže dr Jordana Ninkov.

Monitoring zemljišta u Srbiji nije sistemski uspostavljen

Svako zemljište, objašnjavaju stručnjaci, ima svoju potencijalnu plodnost, koju zadržava čak i u uslovima ekstremnih temperatura.

"Klimatske promene donose sve veći izazov u očuvanju tzv. efektivne plodnosti i zahtevaju prilagođavanje kroz primenu održivih praksi i tehnika, kao što su očuvanje vlage, organska i mikrobiološka đubriva i korišćenje biljnih pokrivača koji štite zemljište od erozije i isušivanja", navodi prof. dr Aleksandar Đorđević.

Da bi kvalitet zemljišta u našoj zemlji mogao preciznije da se oceni, ističu stručnjaci, neophodno je uspostaviti "Monitoring zemljišta Republike Srbije". Ministarstvo zaštite životne sredine je u perodu od 2012. do 2018. godine uradilo Zakon o zaštiti zemljišta i podzakonska akta, a prostorno su pozicionirana i merna mesta. Međutim, od 2018. ovo ministarstvo je prestalo da se bavi problemom uspostavljanja tog monitoringa.

четвртак, 14. новембар 2024.
3° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње