Nasleđe jednog stereotipa – zašto pola Srbije veruje da je nasledstvo prvenstveno muško pravo

Oko 47 odsto ispitanika istraživanja o pravu na nasledstvo u Srbiji smatra da bi muškarci trebalo da imaju prednost u odnosu na žene, kaže poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Ističe da je iznenađujuće i što mladi zastupaju isti stav. Direktorka Centra za socijalni rad u Bogatiću Ljiljana Jurišić tvrdi da je praksa da se žene odriču prava na nasledstvo primetna u ruralnim krajevima, a da je porazno i to što se ona prenosi na nove generacije.

Наслеђе једног стереотипа – зашто пола Србије верује да је наследство првенствено мушко право

Ovogodišnje istraživanje o stavovima građana Srbije prema naslednom pravu i praksi prvo je sveobuhvatno ispitivanje o tome da li je pravedno nasleđivanje korak ka osnaživanju žena.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da ih je praksa naterala da se bave istraživanjem da li u Srbiji i dalje postoje predrasude, stereotipi i uverenja koji žene stavljaju u neravnopravnu poziciju prilikom nasleđivanja imovine.

"Bili smo svesni da postoje ukorenjeni patrijahalni odnosi u društvu, ali su nas poneki rezultati iznenadili. Slučaj koji nas je pokrenuo bila je pritužba građanke u okolini Kragujevca, koja je osuđena od društva u selu, majke i brata, zato što je tražila svoj deo nasledstva", kaže Brankica Janković.

Navodi i da se već treću godinu bave ovim pitanjem sa namerom da se ženama rasvetli da je nasleđivanje njihovo ljudsko i legitimno pravo, ustanovljeno još pre osam decenija.

"Na ovim smo pitanjima videli koliki je uticaj društvenih normi i sredine, koje su, dakle iznad zakona", ističe poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Uskraćivanje nasledstva ženama - vrst nasilja

Direktorka Centra za socijalni rad u Bogatiću Ljiljana Jurišić smatra da je i uskraćivanje nasledstva vrsta nasilja nad ženama koja je posebno izražena u ruralnim sredinama.

"Problematično je i što deca odrastaju u uverenju da je normalan običaj da se žena neće prihvatiti svog nasledstva. Taj neravnopravni položaj se formira udajom i razvija u porodici. Pa, ako dođe do razvoda, majke ne potražuju svoj deo, jer se onda osuđuju pod izgovorom da to otimaju od svoje dece", ističe Jurišić.

Poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković sumira da su rezultati pokazali da je žena često primorana da se odrekne svoje imovine.

"Pritisak sredine je često ogroman, pa su žene svesne da bi borba za nasledstvo možda značila težak materijalni položaj, ili u krajnjem slučaju fizičko nasilje nad njima", navodi poverenica.

Čak trećina građana Srbije nije sigurna da li treba da budemo jednaki u pravu na nasleđivanje

Naglašava da većina ispitanika istraživanja sprovedenog na teritoriji Srbije formalno podržava rodnu ravnopravnost, ali da čak 47 odsto njih smatra da muškarac treba da ima prednost prilikom nasleđivanja.

"To je iznenađujuće. Jedna trećina je neodlučna po ovom pitanju, odnosno, nije sigurna da li treba da budemo jednaki u pravu na nasleđivanje. Žene, očekivano, u većem broju podržavaju svoje pravo na nasledstvo, oko 66 odsto, dok je muškaraca koji podržavaju 39 procenata", nabraja Brankica Janković.

Kako kaže, bitan je i generacijski jaz. Podaci ukazuju da među mladima nije visoka podrška pricnipu jednakosti u nasleđivanju.

"Oko 43 odsto njih podržava jednakost. Na njihove stavove delimično utiče sredina, ali i neinformisanost. A čak i kada su informisani, pitanje je šta im se prenosi kao informacija. Dakle, to nije vrednost. Takođe, što su ispitanici obrazovaniji, veća je podrška. Beograd najviše podržava, a najniže ih je u Šumadiji, Zapadnoj Srbiji i Vojovdini", zaključuje Brankica Janković u razgovoru za RTS.