Starović za RTS: Ne mirimo se sa silom i nepravdom – tako će biti dok nas bude

Dan sećanja na srpske žrtve podseća nas na krvavu jesen 1941. godine. Niko od nas ne sme da zaboravi to šta se tada desilo na današnji dan. 

"Ovo su dani kada se sećamo Drugog svetskog rata, koji za nas predstavlja sa jedne strane izvorište velikog i neizmernog ponosa zbog pobede koju su naši slavni preci odneli nad okupatorom, ali sa druge strane osećamo veliku tugu i bol zbog enormno velikog broja žrtava koje smo kao narod podneli", rekao je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović, gostujući u Dnevniku RTS-a.

"Kada govorim o tim žrtvama, naš narod spada u red naroda koji su platili najveću cenu u Drugom svetskom ratu. Naravno, uz jevrejski narod, uz Beloruse, Poljake, Ruse i Ukrajince. Kada govorim o ovim pobrojenim narodima, najveću tragediju predstavlja to što smo platili cenu u civilnim žrtvama rata. Govorim o milionima civilnih žrtava i zbog toga je glavna asocijacija na Drugi svetski rat potpuno opravdano kod nas, zapravo genocid koji je srpski narod u kontekstu Drugog svetskog rata preživao, kako na teritoriji tadašnje hrvatske države, a tako i u samoj okupiranoj Srbiji“, istakao je Starović. 

Ponosni na slavne pretke

Sa druge strane, ne želeći da umanjuje doprinos i cenu koju su platili naši zapadni saveznici, Starović napominje da je ipak broj žrtava u ukupnom broju daleko manji kao i kada je u pitanju odnos između vojnih i civilnih žrtava.

Kada govorimo o toj slavnoj pobedi i ponosu koji osećamo, moramo znati, podvlači Starović, da savremena  istoriografija i te kako prepoznaje činjenicu da je naš narod zapravo sopstvenim snagama uz pomoć saveznika, u konkretnom slučaju Crvene armije, uspeo da se oslobodi, dodaje ministar Starović.

"To je nešto sa čime zapravo mali broj evropskih naroda može da se podiči. Zato smo takođe ponosni na naše slavne pretke“, kaže Starović.

Prva godina rata najteža

Od 1. avgusta do 5. decembra 1941. godine ubijeno je više od 30.000 građana Srbije. Da li je baš ta prva godina rata za Srbiju bila najteža?

Starović kaže da je Kraljina Jugoslavije kapitulirala 17. aprila 1941. godine. "Od polovine maja imamo prve naznake organizovanog otpora okupatoru, isprva na Ravnoj gori, a nakon napada Trećeg rajha na Sovjetski Savez, Komunistička partija pokreće ustanak početkom jula, da bi taj ustanak zahvatio velike delove Srbije tokom leta te godine“, podseća Starović.

Ukazuje da Ravnogorci 31. avgusta oslobađaju Loznicu. Združenim snagama oba pokreta oslobađaju i Gornji Milanovac, Užice, Požegu, Čačak, da bi se u oktobru 1941. gotovo čitava Srbija zapadno od linije Beograd–Kraljevo našla pod kontrolom ustaničkih snaga, navodi Starović.

Prema njegovim rečima, to izaziva veoma oštru reakciju nemačkog okupatora. I već 16. septembra 1941. godine, komandant Vrhovnog štaba Vermahta, feldmaršal Kajtel izdaje naredbu u kojoj se za svakog ubijenog nemačkog vojnika mora streljati stotinu srpskih talaca, a za svakog ranjenog 50.

Pokreće se talas užasnih represalija prema civilnom stanovništu na području okupirane Srbije, rekao je Starović. 

U Kragujevcu streljano više od 3.000 srpskih talaca, među kojima i učenici

"Na današnji dan 1941. godine u Kragujevcu je streljeno više od 3.000 srpskih talaca, među njima i učenici Kragujevačke gimnazije. Nekoliko dana ranije u Kraljevu je streljeno preko 1.800 srpskih cvila, po nekim istorijskim podacima je značajno veći broj. Faktički da nema grada ili varoši u Srbiji koji nije surovo postradao te jeseni“, istakao je Starović. 

Ono što dodaje poseban sloj tragediji u toj 1941. godini jeste što krajem oktobra dolazi do otvorenih i žestokih sukoba između pripadnika dva pokreta otpora koji ne uspevaju da preduprede ili zaustave više sastanaka između Broza i Mihailovića. I to olakšava posao okupatoru koji tokom novembra i početkom decembra 1941. godine praktično slama pokret otpora na teritoriji okupirane Srbije, navodi Starović.

Najveće stratište u Jajincima

"Moram da naglasim da najveće stratište na teritoriji centralne Srbije predstavlja nekadašnje strelište Kraljevske vojske u Jajincima, gde je okupator dovodio zatvorenike iz logora na Banjici, iz Topovskih šupa, i gde je 80.000 streljeno. Govorimo o Srbima, Romima i Jevrejima“, naveo je Starović. 

Okupator je praktično pod identičnim sudskim presudama prekih sudova, pred istim streljačkim strojem streljao srpske rodoljube, pripadnike i podržavaoce i partizanskog i ravnogorskog pokreta. Nije pravio razlike među njima. I to nam služi, kao nekakav tužan podsetnik na to, da nikada više ne smemo dozvoliti tragediju međusobnih sukoba ili građanskog rata, podvukao je Starović. 

Velika pobeda i oslobađanje Beograda

Nesumnjivo je oslobođenje Beograda jedna od najslavnijih stranica naše celokupne ratne istorije, ne samo u simboličkom smislu, kada govorimo o tome da su partizanske jedinice u sadejstvu sa Crvenom armijom oslobodile Beograd kao predstavnicu naše države, već i kada govorimo operativno-strategijskoj dimenziji, samtra on.

Kako kaže, upravo operacija oslobađanja Beograda predstavlja operaciju sa najvećom koncentracijom do tada jedinica i pripadnika Narodnooslobodiločke vojske Jugoslavije.

"I u strategijskom smislu ona je jedna od najvažnijih bitaka za završnicu Drugog svetskog rata, jer su partizani i Crvena armija oslobađanjem Beograda zapravo predupredili pregrupisanje 'Grupe armija E', nemačke oružene sile, koje su se kretale sa juga Balkanskog poluostrva sa namerom da uz Dunav otvore novi front kojim bi usporili napredovanje jedinica Crvene armije kroz Mađarsku, koje su se kretale ka srcu Trećeg rajha. Dakle, nesumljivo veoma važna bitka i operacija", podvukao je Starović. 

Moramo svi da se setimo i tri hiljade pripadnika Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije koje su stradili prilikom oslobađanja Beograda, ali i blizu hiljadu crvenoarmejaca koji su položili svoje živote daleko od svoje otadžbine, dodaje Starović.

Veze između srpskog i ruskog naroda

Prema njegovim rečima, veze između srpskog i ruskog naroda su veoma snažne u dugom istorijskom trajanju. 

"One jesu zasnovane na toj slovenskoj uzajamnosti, ali ne samo na tome već i na našim konkretnim iskustvima. Svi se sećamo tog jula 1914. godine, odluke Ruskog carstva da uđe u Veliki rat, iako nespremno, da bi se zaštitila mala Srbija koja se našla suočena sa desetostruko većom imperijom, Austrougrarskom", napominje Starović.

Gde je Srbija danas, osam decenija kasnije

Kada govorimo o svetu, kada govorimo o našoj zemlji, čini mi se da je i savremena tehnologija u potpunosti promenila lice planete, kaže Starović.

"Ali ono što se nije promenilo, što je ostalo isto, to je kolektivna svest našeg naroda, taj slobodarski duh jednog nevelikog, ali nepokornog i nepokorenog naroda koji ima istančan osećaj za pravdu, za dobro i za zlo. Čini mi se da je to deo tog koda, večitog koda našeg naroda", kaže Starović.

"Zbog toga smo uvek na strani slabijih, na strani potlačenih i ne mirimo se sa silom i nepravdom i verujem da će to biti slučaj dok nas bude“, zaključio je Starović.