Svako deseto dete trpi nasilje u školi gotovo svakodnevno, ko najviše krši dečja prava

U oktobru se održava Dečja nedelja - najveća nacionalna manifestacija za zaštitu i promociju dečjih prava. Ove godine obeležava se pod sloganom “Ja sam dete, imam plan: tolerancija i ljubav za svaki dan!” Trajaće od 7. do 13. oktobra a cilj je da se široj javnosti skrene pažnja na potrebe dece i njihova prava. Prema rečima direktorke organizacije "Prijatelji dece Srbije" Ive Eraković, odrasli imaju obavezu da zaštite decu i omoguće da njihov život bude što kvalitetniji i da deca mogu da ostvare svoj optimalan razvoj.

"Ono što je zabrinjavajuće to je činjenica da po poslednjem popisu mi imamo 6,6 miliona stanovnika, a da je nešto manje od milion dece. Imamo jako malo dece. Treba da vidimo kako da im obezbedimo kvalitetan život. Ne možemo pričati o nadogradnji, o obrazovanju, o nekim kreativnim, kulturnim sadržajima, ako pričamo da dete živi u nekim uslovima siromaštva. Nažalost, svako deseto dete u Srbiji je u riziku, u nekoj crvenoj liniji siromaštva, što mora da se menja", kaže Erakovićeva.

Građani se najčešće žale na centre za socijalni rad 

Prošle godine Zaštitnik građana razmatrao je 513 predmeta u kojima je ukazano na 980 povreda prava deteta. Beleži znatan porast broja pritužbi građana u odnosu na prethodni godišnji izveštaj. Građani se najčešće žale na centre za socijalni rad i ministarstva, kaže zaštitnik građana Zoran Pašalić.

"Najčešće su ustanove i druge javne službe, najčešće centri za socijalni rad, to je preko 41 odsto, odnosno 40,97 odsto. Zatim su ministarstva, ali posredno ministarstva jer uglavnom se žale na javne službe, a ako ministarstvo ne postupi po nekom od naših obraćanja ili preporukama, onda se žale na ministarstva. Prava dece su uglavnom ona prava na kojima svi insistiraju, a to su pravo na jedan zdrav život koji podrazumeva, prvo, socijalnu strukturu u kojoj se nalaze, pravo na obrazovanje i druga prava koje iz toga proizilaze, pravo na zdrav život u svakom slučaju kao najbitnije pravo", kaže zaštitnik građana Zoran Pašalić.

Nekada i javnost svedoči da centri za socijalani rad donose i pogrešne odluke, štetne za decu. U nekim slučajevima se odvajaju deca od roditelja, smeštaju u hraniteljske porodice, a da prethodno nije učinjeno sve da se porodica osnaži i deca ostanu u njoj. Da li zaposleni u centrima, koji utiču na sudbinu dece i porodice, snose odgovornost za propuste, zaštitniku građana nije poznato.

Veliki broj školskih obaveza

"Mi ne možemo da damo sankcije, ali svakako uvek smo insistirali na odgovornosti i to ne na odgovornosti centra kao imaginarne neke institucije, nego konkretnih ljudi, osoba koji su pogrešile. Od onih koji su u konkretnom slučaju pogrešili, pa do onih koji rukovode tim osobama, koji su morali bolje i mnogo detaljnije da organizuju posao. Nismo upoznati da li je neko odgovarao zato što jednostavno nas ne obaveštavaju, ali ono što smo u poslednje vreme uveli, to je da ako ne dobijemo odgovarajuću informaciju koju tražimo, onda obaveštavamo Narodnu skupštinu Republike Srbije i resorno ministarstvo", navodi zaštitnik građana.

Kada je reč o oblasti obrazovanja, deca i mladi kažu da nemaju dovoljno vremena za vannastavne aktivnosti jer su pritisnuti velikim brojem školskih obaveza, i da to utiče na mentalno zdravlje.

Podaci iz izveštaja Zaštitnika građana pokazuju da je 48 procenata učenika reklo da nastavni čas ima mnogo informacija koje im otežavaju razumevanje gradiva; zatim da osnovci češće idu na dopunske i dodatne časove od srednjoškolaca, i češće biraju dopunske časove od dodatnih. Istraživanje je pokazalo i da svaki deseti učenik skoro svakodnevno trpi nasilje u školi.

"Deca kopiraju ono što vide u svetu odraslih. Mi odrasli moramo biti dobri modeli. Kada kažem mi, mislim i na sistem vrednosti u čitavom društvu" kaže direktorka organizacije "Prijatelji dece Srbije" Iva Eraković.

Navodi da moramo brinuti i o mentalnom zdravlju dece.

"Ono što nije dobro, mi u ovom trenutku u Srbiji imamo samo 43 neuropsihijatra za taj uzrast dečiji. Roditelji traže neka rešenja koja zapravo nisu dobra. Na društvenim mrežama se pojavilo mnogo kvazieksperata sa nekim  savetima za dobro roditeljstvo, za dobro obrazovanje. Dobra rešenja treba da dolaze od sistema, da se unaprede sve oblasti koje su za decu važne", smatra Eraković.

Erakovićeva naglašava da zdravi stilovi života nisu nešto što se formira za 10 dana.

"Ne možemo da očekujemo da dete sedi pred rijalitijem a da onda recituje Jesenjina. Mi moramo imati primere sistemske koji su na nivou koji detetu zadovoljava njegovu potrebu i dajemo mogućnost da se razvije do svog maksimuma", kaže Erakovićeva. Napominje da decu zabrinuti za klimatske promene, da ih zanima zaštita životne sredine.

Deca spremna da pomažu drugarima

Ove godine Zaštitnik građana objavio je poseban izveštaj o inkluzivnom obrazovanju. Kaže da deca jesu spremna da pomažu drugarima koji imaju smetnje u razvoju. A da i dalje kao problem stoji nedostatak ličnih pratilaca koji su potrebni toj deci.

"Uvek se govori o finansijskim sredstvima kada se govori o potrebnom broju personalnih asistenanata ili ličnih pratilaca. Ja uvek, odnosno institucija preporučuje, čekajte, sigurno da se negde iz nekih resursa može naći novac da se praktično pomogne onima koja je pomoć najpotrebnija. Prvo u pitanju su deca, ono što je najvažnije, a drugo deca koja imaju određene potrebe. Ono što se, kada se govori o inkluziji, nikada ne pominje, da se tu nalaze izrazito talentovana deca. Mi imamo izrazito talentovanu decu i inkluzija takođe podrazumeva otkrivanje talenta i pomaganje deci da svoj talent ostvare", navodi Pašalić.

U Srbiji nema zaštitnika prava deteta

Uprkos tome što se godinama najavljuju, Srbija još nema ni zaštnika prava deteta ni Zakon o pravima deteta.

"Možda će zvučati prepotentno, ali institucija zaštitnika građana ima ceo jedan sektor koji se bavi pravima deteta vrlo uspešno. Nisam za to da jednog dana ne bude poseban ombudsman za prava deteta. Voleo bih da ih ima 10, 50, ako ova država finansijski to može da podrži. Ali u ovoj situaciji, ako jedna institucija taj posao obavlja dobro, onda nema potrebe za multiplikacijom institucija", objašnjava Zoran Pašalić.

Iva Eraković iz organizacije "Prijatelji dece Srbije" kaže da je stav civilnog društva da Srbija treba da dobije Zakon o pravima deteta.

"Mi stvarno smatramo da bi Zakon o pravima deteta bio izuzetno važan za ovu državu zato što je dete rasparčano po resorima. Mislimo da bi kvalitetan Zakon o pravima deteta to sjedinio i povezao bolje aktere. Jer ako delujemo tako iseckano, onda i rešavanje određenih individualnih problema dece, pa i kolektivnih, idu sporo i zapinju.

Dečija nedelja traje 7 dana, počinje u ponedeljak 7. oktobra, u Galeriji RTS-a.

"Uključivati decu u politike za decu je dobra stvar. Tako da ćemo u utorak u Narodnoj skupštini imati debatu srednjoškolaca na temu Kako volontiranje može da podstakne toleranciju i empatiju, što jesu centralne teme ove Dečje nedelje. U sredu imamo javnu debatu koja se zove “Od bajki do klikova”, kako mediji mogu da oblikuju empatičniji i tolerantniji svet za decu. U četvrtak dodeljujemo književnu nagradu “Neven” i priznanje Dobru igračku, to su tradicionalno nagrade Prijatelja dece Srbije koje se dodeljuju u toku Dečje nedelje. U petak imamo veliki dečji festival koji će okupiti više od 300 dece, koji će i kroz igru, ne smemo zaboraviti na igru, pokazati svoje talente, želje, mogućnosti", kaže Iva Eraković.

Ističe da su svi programi inkluzivni, da su otvoreni za svu decu,  i konkurs sport U zdravom detetu, zdrav duh.

"U svim formatima, crteži, literarni radovi, želimo da vidimo kako deca vide fer plej, kako vide sport, ne kroz takmičenje i ne kroz da li sam prvi ili treći, nego kroz jedan razvoj tolerancije i fer pleja među decom", navodi direktorka "Prijatelja dece Srbije".

Dečju nedelju organizuju "Prijatelji dece Srbije" pod pokroviteljstvom Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.