Tatjana Macura: Platforma "Čuvaj me" vršnjačko nasilje ne stavlja pod tepih - otvorena za đake, nastavnike, roditelje

Da li će u ovoj školskoj godini učenici biti bezbedniji od vršnjačkog nasilja. Nastavnici će prema najavama ubrzo dobiti zaštićen status.

Ministerka bez portfelja zaduženom za oblast rodne ravnopravnosti i  sprečavanje nasilja nad ženama Tatjana Macura rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da već duže vreme traje polemika u javnosti na koji način da se javni službenici zaštite od slučajeva neposrednog nasilja, odnosno koje bi to mogle da budu mere predostrožnosti kako se ovi slučajevi ne bi dešavali.

"Pored ljudi koji su angažovani u prosveti, na udaru su i ljudi koji su zaposleni u sistemu pruženja zdravstvenih usluga, policijski službenici, radnici u centrima za socijalni rad. Dakle, svi oni imaju probleme u neposrednom kontaktu sa građanima. Ne sa svim građanima, ali ponekad se i to dešava. Bilo je razgovora o tome da li bi njihov status mogao da bude službenički, da prolaze kroz kontrolne faktore kojima su izloženi“, rekla je ministarka Macura.

Šta će to značiti u praksi

Dogovoreno je sa reprezentativnim sindikatima u prosveti i sa Vladom Srbije da oni dobiju "status advokata", da se u krivičnom zakoniku na poseban način tretiraju kao što se sada u ovom trenutku tretiraju advokati, objasnila je ministarka.

Prema njenim rečima, to znači da će se verovatno pooštriti kaznene mere koje se odnose na slučajeve nasilja.

"Ono što mi ne smemo da zaboravimo je da paralelno sa merama koje se odnose na kaznene odredbe, moraju da postoje i preventivne mere, odnosno da u svakoj prilici, na svakom mestu razgovaramo o tome da to nisu prihvatljivi modeli ponašanja. Verujem da je svima ova tema zanimljiva ili bar intrigantna“, rekla je Macura

Ministarka Macura napominje da je cilj da se pošalje poruka da će ovo društvo biti i da jeste nulto tolerantno na nasilje.

"Odgovornost u najvećoj meri snose roditelji, ovde će se sigurno pozvati roditelji na odgovornosti i primeniće se one mere koje se primenjuju kada su u pitanju slučajevi vršnjačkog nasilja u okviru škole ili nasilja koje se dešava u školi", dodaje ona. 

Kako funkcioniše platforma Čuvaj me

"Ono što mislim da jeste važno da napomenemo je da je nakon tragedija koje su dogodile u Ribnikaru prošle godine i u okolini Mladinovca, proširen rad platforme Čuvam te. To je jedino mesto, u stvari, sa kojim ste vi sigurni da ono nasilje koje se dešava neće biti na neki način zataškano ili stavljeno pod tepih, zato što je to platforma u kojoj i anonimno i sa ostavljanjem vaših ličnih podataka - vi birate na koji način ćete da koristite tu platformu, bilo da ste đak, roditelj, nastavnik i da prijavite nasilje“, ukazala je Macura.

Macura kaže da je platforma apsolutno otvorena za sve. Za sve one koji imaju dodir sa školskim sistemom, otvorena je za đake, otvorena je za nastavnike, otvorena je za roditelje. "Svako može pod punim imenom i prezimenom ili tako što će to učiniti anonimno da ostavi informaciju o tome kada, gde i pod kojim uslovima i kako se nasilje dogodilo", pojašnjava ona. 

Obajašnjava da trijažni tim praktično obrađuje podatke koji su došli na platformu i usmerava onoj službi na nivou institucije sistema koje su nadležne za rešavanje tog pitanja. 

Ko reaguje na nasilje - od školske uprave do tužilaštva

"Nekada je u pitanju neki blaži oblik nasilja koji može da reši recimo školska uprava, nekada se radi o težim slučajevima, pa se onda takvi slučajevi usmeravaju na centre za socijalni rad, nekada mora da reaguje tužilaštvo. Dakle, budite sigurni da onog trenutka kada ostavite svoje podatke o slučaju nasilja koje želite da prijavite, ne postoji mogućnost da se to nasilje ne procesuira, odnosno da se taj slučaj ne usmeri na onu nadležnu instituciju koja treba da reaguje određenim slučajevima“, izričita je Macura.

Prema izveštajima koje sam imala prilike da vidim, najintenzivnije su dolazili podaci nakon što se desila dvostruka majska tragedija - vidimo da školske uprave kada se slučajevi nasilja prijave veoma brzo reaguju, navodi ministarka.

"Moj apel svakako ide u tom pravcu da ne bismo čitali naslove u medijima, da ne bismo gubili poverenje u institucije sistema i mi moramo sistemu da javimo da se nasilje dešava. Školske uprave veoma efikasno rešavaju probleme nasilja u školama ukoliko znaju da se nasilje dešava“, kaže Macura.

Da li se deca ustežu da prijeve nasilje

Ministarka Macura kaže da je, pre nego što je došla na poziciju ministarke, bila na čelu organizacije koja se zove "Mame su zakon" i podseća da je urađeno istraživanje 2021. godine sa učenicama koje su uzrasta između 13 i 19 godina.

"Svaka peta devojčica je tada dala odgovor da je doživela neki oblik nasilja. A ono što je možda gore od ovog podatka jeste da se čak 74 odsto njih nisu nikom obratile tim povodom", iznela je podatke.

Kaže da je urađeno još jedno istraživanje 2022. godine. "Tako da na osnovu ta dva podatka, možemo da zaključimo da se poverenje na neki način podiglo“, rekla je ministarka.

"Nakon što se desila tragedija u Ribnikaru i u okolini Mladinovca, intenzivnije se u javnosti pričalo o tome da treba da se razgovara sa roditeljima, a treba da se podigne taj stepen poverenja koji bazično mora da postoji, pre svega, na nivou porodice, i dalje šire od porodice, tako da su rezultati svakako sada bolji nego što su bili ranije. Ali to ne znači da su dovoljno dobri ili da na tome ne treba da radimo. Dobro je da se oseća taj pomak, ali ne smemo tim rezultatima da se zadovoljimo“, dodaje Macura.

Na koji način deca, roditelji i nastavnici mogu da se zaštite

Ministarka Macura smatra da su bitne radionice u školama o tome da li deca prepoznaju nasilje. 

"Deca su vrlo zainteresovana za temu koja se posebno odnosi na slučajeve digitalnog nasilja. Zato sam razgovarala sa ministrom Ristićem da se formira jedan savet koji bi se bavio sprečavanjem eksplicitno digitalnog nasilja, kojem su u najvećoj meri izložena deca, a među decom u najvećoj meri su izložene mlade devojčice. Veoma često se dešava upravo to da deca ne umeju, ne znaju ili iz nekih svojih ličnih razloga ne prijavljuju nasilje ili ne mogu da ga prepoznaju", kaže Macura. 

Prema njenim rečima, veoma je važno da razgovore neposredno sa decom vode pedagozi i psiholozi u školi.

Zdravo okruženje u školskom sistemu

Veoma je važno da ne banalizuju iskustva đaka, nego da sa puno poverenja prilazimo svakom slučaju za koju oni osećaju potrebu da govore pred nekim, podvukla je Macura. 

"Tako da se taj stepen poverenja svakako podiže. I Ministarstvo prosvete intenzivno radi na tome da bude što je moguće više i vannastavnih aktivnosti koje će, između ostalog, podsticati zdravo okruženje u školskom sistemu, u kom će deca osećati sigurnost da, ako možda i nemaju tu priliku ili nemaju dovoljno veliku podršku kod kuće, mogu u školi da se požele za neke iskustva kroz koja prolaze", zaključila je Tatjana Macura.