Energenata dovoljno - toplane spremne za grejnu sezonu, da li će cene ostati iste

Ostalo je još nešto malo više od mesec dana do početka zvanične grejne sezone. U javnim energetskim preduzećima širom Srbije u toku su funkcionalne probe sistema za grejanje, kako bi se otklonili eventualni kvarovi na toplanama, kotlarnicama i toplovodnoj mreži. Direktor Udruženja toplana Dejana Stojanović kaže za RTS da će sve ono što je neophodno za sam start biti završeno do početka grejne sezone. 

U Srbiji 60 gradova i opština ima daljinske sisteme grejanja. Proteklih 15-ak dana prikupljali ste podatke. U dnevnom ste kontaktu sa svim daljinski sistemima. Da li su toplane spremne za početak grejne sezone?

- U ovom trenutku taj procenat stepena gotovosti remonta je negde na nivou 90 do 95 procenata. I prema potvrdi svih sistema daljinskog grejanja u Srbiji da će sve ono što je neophodno za sam start grejne sezone biti završeno do početka grejne sezone. Ili će biti nekih dodatnih  radova koji će se obavljati, ali neće ugrožavati sam start grejne sezone.

Da li neka toplana ima tehničkih problema?

- Tehničkih uglavnom nema nijedna. Ono što se može podvući to su najčešće finansijski problemi.

Javnost od avgusta polemiše oko eventualnog povećanja cene grejanja - zašto se povela priča o poskupljenju kada gas nije poskupeo?

- Polemika je krenula zapravo odatle što propis koji služi za određivanje cena, odnosno metodologija za određivanje cena, nalaže toplanama da do 1. septembra predaju zahteve za korekcijom cena. Što znači, mogu ići na više, mogu se smanjivati, a mogu praktično ostati iste. Ali je bitno da se zahtev podnese do 1. septembra.

To je tzv. redovna korekcija cene u skladu sa tim regulatornim našim propisima, jer to je propis Vlade Republike Srbije još iz 2015. godine. A ono što se zapravo tu dešavalo je da su neki zbog onih recidiva iz prethodne grejne sezone već tokom letnjih meseci korigovali cene.

Od 60. toplana koliko je njih podnelo zahtev i ko je već korigovao cenu grejanja?

- Što se tiče podnošenja zahteva, u ovom trenutku mi nemamo taj tačan broj, ali propis nalaže da svi i da ostaju jednake cene, znači zbog kontrole troškova koji se dešavaju u proizvodnji, distribuciju, i snadbdevanju toplotom energijom, podnesu zahtev do 1. septembra.

To je taj takozvani, kao što rekao, redovni deo, ili to se može dešavati i van grejnog perioda, što je bio slučaj Majdanpeka koji je korigovao svoju cenu 1. jula. Ako se ne varam, znači sa važnošću od 1. jula, ali podsetiću, toplana Majdanpek nije korigovala cenu u prethodne dve godine. Mi smo kumulativni rast, recimo, prirodnog gasa, imali u prethodnih godinu dana 35 odsto, struje blizu dva puta, odnosno električne energije, za proizvodenju toplotne energije.

Koji procenat povećanja traže toplane?

U zavisnosti da li su imali povećanje prošle godine. U zavisnosti šta se dešavalo tokom ova tri zimska prethodna meseca. Podsetiću, december, januar i februar, su otprilike gro potrošnje u ta tri meseca. To je nekih 60 procenata. I ako vam tad gas poraste 30 ili 34 odsto, znači vi po automatizmu bi trebali nekih 18 procenata da podignete cenu.

Ali to ništa ne znači. Oni će spram svojih opravdanih troškova podneti zahteve jedinici lokalne samouprave i oni su jedini vlastni u ovom trenutku spram naših propisa da donesu cene za naredni grejni period.

Znači nije izvesno da će lokalne samouprave i da odobre to?

- Apsolutno ste u pravu. Znači toplane, odnosno sistemi daljinskog grejanja, podnose zahteve za korekciju, ponavljam još jednom, do 1. septembra. Lokalne samouprave imaju rok od 15 dana da im prvi odgovor daju. Da li su prihvatili, da li su odbili, i ako su odbili treba da subvencionišu tu razliku, koju im nisu dozvolili zapravo da naplate od građana, ili im vraćaju na nekakve dopune i tako dalje. Tako da ćemo pregledniju sliku imati negde pred sam početak grejnog perioda, odnosno 1. oktobara.

A kakva je naplata grejanja, a kakva su potraživanja toplana?

Naplate, sistema daljinskog grejanja su zaista vrlo visoke. Ima pojedinih koji su zaista loše, negde ispod 70 odsto, ali uglavnom su to procenti između 92 i 95. Ali ja uvek postavljam pitanje, ako vi nekom pozajmite 100 dinara, a on vam vrati 95, da li ste vi zadovoljni? I tu se generišu dugovi godinama. U ovom trenutku, mi stalno govorimo o tome, ta cifra se nešto smanjila.

Potraživanja od svih toplana, koje greju nekih 657.000 domaćinstva u Srbiji, su na nivou nekih 16-17 milijardi. Od poslovnog prostora, ta cifra je negde 12 milijardi i od budžetskih institucija, koje svoje obaveze uglavnom izvršavaju dobro je negde na nivou 112 miliona.

Cilj je da se iz daljinskog grejanja izbaci ugalj kao prljav energent. Koliko još toplana greje na ugalj, na mazut?

- Ono što u ovom trenutku možemo sa sigurnošću da tvrdimo, to je da oko 82 odsto energije se pravi iz prirodnog gasa, negde između 4-5 procenata je to praktično iz mazuta, oko 10-10,5 odsto iz uglja, uključujući i ove toplane Požarevac, Kostolac, Lazarevac i Obrenovac, koje se standevaju od EPS-a, pa je to indirektno korišćenje uglja za tu energiju.

I od prilike obnovljiva, odnosno u ovom trenutku je to samo biomasa na nekih 3 procenta, koje moram pohvaliti, taj zeleni deo da tako kažemo, to je poraslo sa nekih blizu 2, sad na skoro blizu 3 procenta, a ove godine imaćemo uključenje u Vranju i u Zaječaru kotlarnica na biomasu.

Glavni zadatak jeste da se pređe po naplati po potrošnji, upravo zbog klimatskih promena, pa koliko toplana ima takvu naplatu?

- Samo 16 ili 17 toplana primenjuje na celom svom konzumnom području naplatu po potrošnji. Ima niz projekata koje favorizuje i koje sad trenutno izvodi Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, koji će upravo biti tzv. javni ESKO projekti, 14 gradova je u pitanju, koji će pomoći da se utople zgrade, da se smanje toplotni gubici i da po automatizmu pređu na naplatu po potrošnji. Da se te dve aktivnosti urade zajedno na korist i svih nas i korisnika grejanja, da bi imali i manje račune, a samim tim i transparentniju naplatu.