Seksualno uznemiravanje na fakultetima - šta stoji iza anonimnih prijava

Zbog optužbi da je polno uznemiravao studentkinje profesor Arhitektonskog fakulteta dobio je otkaz i poziv za sud. Tužilaštvo traži da dobije i uslovnu kaznu – godinu dana zatvora, sa rokom proveravanja od dve godine. A sve je počelo sa anonimnom anketom na društvenim mrežama, u kojoj su studenti i studentkinje pisali zbog čega se “ne osećaju bezbedno u sali profesora“.

Nisu se osećali bezbedno studenti i studentkinje ni u blizini profesora nekih drugih fakulteta. Pominjala su se u anonimnim ispovestima na društvenim mrežama i druga imena, ali nijedno nije stiglo do suda.

Kada je više žena prijavilo da su bile žrtve seksualnog uznemiravanja istog profesora, Fakultet dramskih umetnosti javno se izvinio bivšim studentkinjama. Na prijave, ipak, nije adekvatno reagovao, jer se uznemiravanje, kako je naveo fakultet, desilo pre decembra 2019, kada je usvojen kodeks koji to sankcioniše. Profesor je odmah nakon toga otišao u penziju.

Izbor dekana podsetio na deceniju staru prijavu

Prijava iz 2014. godine podigla je početkom juna na noge ženske organizacije i deo studenata i studentkinja Fakulteta političkih nauka, kada je profesor Slaviša Orlović trebalo da bude izabran za dekana.

Usledila su pisanja na društvenim mrežama o neprijatnim iskustvima sa ovim, ali i sa još po nekim profesorima sa tog fakulteta.

Uz poruku da se žrtvama mora verovati, ženske organizacije glasno su ustale protiv toga da dekan fakulteta bude neko koga studentkinje optužuju za seksualno nasilje. Orlović, s druge strane, odstupa od mesta dekana uz poruku da se protiv njega vodi hajka i medijski linč.

Poverenica: Studenti uznemireni - slučaj ispitati uz poštovanje pretpostavke nevinosti

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ističe da je važno odmah sve ispitatati, bez prejudiciranja bilo čije odgovornosti.

“Uz puno poštovanje pretpostavke nevinosti, na šta nas obavezuju Ustav i zakon, kada imate ovako tešku situaciju oko koje su studenti uznemireni i oko koje se pokrenula javnost, treba ustanoviti šta se zaista desilo, jer ni Slaviši Orloviću ne treba takav teret, bez obzira na to što je on, prema navodima iz medija, u međuvremenu podneo ostavku“, kaže poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Istinitost optužbi protiv Slaviše Orlovića utvrdiće fakultetske poverenice za ravnopravnost. Ispitivanje svih okolnosti je u toku, kaže za RTS jedna od njih, profesorka Katarina Lončarević.

"U ovom trenutku smatramo da je kontraproduktivno da dajemo izjave i informacije pre nego što sačinimo izveštaj za dekana i upravu Fakulteta", ističe Lončarević.

Ministarka brža od zvaničnog izveštaja

Dok se čeka izveštaj, traje polemika o tome da li je ovaj slučaj politički motivisan, budući da su i u izbor i u bojkot izbora Slaviše Orlovića bili uključeni predstavnici vlasti i politički aktivni profesori.

Ministarstvo prosvete se tih dana nije oglašavalo, ali je dve nedelje kasnije ministarka Slavica Đukić Dejanović izjavila da je reč o blaćenju.

"Hoću i volela bih da verujem da je tu bilo ljudskih animoziteta, više nego mešanja politike i da je zatajila institucija Fakulteta… Bilo bi tužno da je drugačije. Ako blatite nekog ko treba da nosi autoritet institucije, da je predstavlja u zemlji i svetu, i onda je možda i za razumevanje da takva osoba podnese ostavku“, rekla je ministarka za Vesti.

I anonimne prijave treba ispitati

I prošle godine je bilo sličnih optužbi na račun kandidata za dekana DIF-a. Taj profesor je, nakon anonimne prijave Poverenici za zaštitu ravnopravnosti, javno zatražio da se tvrdnje ispitaju. Poručio je da je reč o pritisku da odustane od kandidature.

Postupak protiv njega poverenica nije vodila, jer nema ovlašćenja da postupa po anonimnim prijavama. Međutim, o slučaju su obavešteni Univerzitet i Ministarstvo prosvete, a fakultetu je upućena preporuka da prijavu razmotre i preduzmu sve što je u njihovoj nadležnosti.

Slična situacija je, kaže, bila i sa prijavom protiv asistenta Elektronskog fakulteta u Nišu.

Sa tog fakulteta za RTS kažu da u anonimnoj prijavi koja je stigla poverenici nije precizirano niti delo, niti prema kome je ono učinjeno, ali da je iznesena, kako kažu, "neistina da se podnositeljka već obraćala Fakultetu i da nije dobila odgovor". Protiv istog predavača je, međutim, vođen disciplinski postupak po prijavi studentkinje, ali ne za seksualno uznemiravanje. Po toj prijavi je oslobođen odgovornosti.

Ipak, poverenica Janković ističe da je dobro što su fakulteti odmah reagovali i adekvatno odgovorili na njenu preporuku. To je, kaže, dobar signal žrtvama da će se na nasilje reagovati.

“Takvo postupanje je od nemerljivog značaja za građenje poverenja i povratak u institucije, za normalizaciju atmosfere u društvu i stvaranje takvog okruženja u kome se ni jedna žrtva diskriminacije, seksualnog uznemiravanja ili bilo kog protivpravnog ponašanja neće plašiti da to prijavi, već će strahovati oni koji su ga počinili“, kaže Brankica Janković.

(Ne)reagovanjem fakulteti šalju poruku žrtvama

Bez obzira na to šta istraga pokaže, nijednu prijavu, ističe poverenica, bilo ona anonimna ili ne, ne treba odbaciti i ostaviti nerazrešenu.

“Kada se svaka prijava shvati ozbiljno i preduzme sve što je potrebno kako bi se utvrdile činjenice, onda je to poruka ohrabrenja svima da prijave nasilje... Svaki put treba razmišljati iz pozicije žrtve, ne treba da zatvaramo oči ni da se pravimo da ovih situacija nije bilo na našim fakultetima", napominje poverenica.

Pravilnik predviđa savetodavni i disciplinski postupak

Usled niza optužbi za seksualno uznemiravanje na fakultetima, Univerzitet u Beogradu je 2021. doneo Pravilnik o sprečavanju i zaštiti od seksualnog uznemiravanja - propis koji su do tada imala samo četiri fakulteta, među kojima Filozofski i FPN koji je prvi doneo takav akt.

Krovni pravilnik predviđa da svi fakulteti Beogradskog univerziteta uspostave mehanizam poverenika za ravnopravnost kojem studenti mogu da se obrate.

Koliko je prijavljenih slučajeva za ove tri godine bilo, iz rektorata nismo dobili odgovor. Ni broj prijava na fakultetima nije poznat, jer Pravilnik, pored disciplinskog, podrazumeva i savetodavni postupak – koji je, pored toga što je poverljiv, i neformalan.

Strah od posledica

Organizacije koje se bave ženskim pravima tvrde da se studenti i studentkinje ipak lakše odlučuju da seksualno uznemiravanje prijave anonimno. Na fakultetima se, tvrde, tačno zna koji profesori na ovaj način zloupotrebljavaju svoje pozicije, te postoji strah od posledica.

Oni koji su zaduženi da reaguju na prijave poručuju da se žrtvama garantuje zaštita.

"Fakulteti imaju brojne mehanizme zaštite studenata i studentkinja kada je reč o različitim problemima sa profesorima", kaže za RTS poverenica na FPN-u, profesorka Katarina Lončarević.

Među tim mehanizmima su formiranje ispitne komisije, ali i izuzimanje tog profesora ili profesorke iz svih oblika nastavnog rada (ispiti, konsultacije, itd.) sa osobom koja tvrdi da je pretrpela uznemiravanje.

Ako to ugrožava nastavni proces, nastava se organizuje u prisustvu drugog zaposlenog iz reda nastavnog osoblja ili komisije.

Ukoliko podnosilac prijave smatra da Uprava nije postupila po Pravilniku, u slučaj bi mogao da se uključi i univerzitetski ombudsman.

Pomaka ima, ali to nije dovoljno...

Pozitivan signal da je akademska zajednica spremna da stane na put seksualnom uznemiravanju je i to što su, pored beogradskog, još neki univerziteti i fakulteti doneli sopstvene pravilnike.

Da se na tome nije stalo, pokazuje i inicijativa da se postojeće procedure postupanja unaprede i ojača podrška studentima.

Ombudsman Univerziteta u Beogradu, profesor Mladen Milošević, potvrdio je za RTS da je formirana radna grupa koja radi na izmeni i dopuni postojećeg Pravilnika. Na pitanje šta će biti drugačije i kada će novi pravilnik biti usvojen, nismo dobili odgovor Odbora za ravnopravnost.

A koliko će nove mere ojačati borbu akademske zajednice protiv seksualnog uznemiravanja, pokazaće broj slučajeva za koje, umesto na društvenim mrežama, saznajemo od fakulteta i tužilaštva. I broj onih koji stignu do suda.