Osiguranje imovine – ko će nadoknaditi štetu kada požar ili gašenje naprave račun

Vatra iz kafića u kojem je izbio požar, za desetak minuta je zahvatila gotovo svih osam spratova zgrade.

Štetu su pretrpeli i stanovi koje je otvoreni plamen zaobišao.

Našoj sagovornici vatrogasci su, kako kaže, zbog procedure tokom gašenja požara obili vrata, a popravku su platili sami.

"Nismo sigurni od koga ćemo i da li ćemo moći da naplatimo štetu, zato što nismo osigurani od tih stvari", rekla je stanarka ruinirane zgrade.

Navodi da je većina ljudi u zgradi starija, prema njenim rečima, teško da neko od starijih stanara ima osiguranje.

Osiguranje imovine

Nisu samo stanari ove osmospratnice oni kojima stambeno osiguranje nije prioritet.

Osiguranje kuće ili stana u svetu je jedna od najprodavanijih polisa. U Srbiji je tek svaki deseti građanin osigurao imovinu.

"Mislim na nekretnine, pre svega stanove, kuće, okućnice, vikendice, osigurava se od požara, od grada od oluje", kaže Zoran Ćirić iz Unije osiguravača Srbije.

Što se poljoprivrede tiče, Ćirić navodi da se 15 odsto ratara odlučuje da svoje zasade osigura polisom osiguranja od imovine.

Ističe da ukoliko građani nemaju polisu osiguranja te vrste, onda ne postoji niko ko će štetu nadoknaditi.

Čitati ugovore jer nadoknada nije zagarantovana 

Kada je reč o kombinovanom osiguranju stvari domaćinstva, 2023. godine je ugovoreno 322.665 osiguranja sa ukupnom premijom od 1,3 milijarde dinara, pri čemu su rešene štete iznosile preko pola milijarde dinara, podaci su Narodne banke Srbije.

S druge strane, kada je reč o osiguranju imovine od požara i drugih opasnosti van industrije i zanatstva, u 2023. godini je ugovoreno 232.421 osiguranje, informacije su NBS.

Osnovna polisa se može kupiti za 100 do 120 dinara po kvadratu, što bi za stan od 50 kvadrata bilo oko 50 evra godišnje.

Ipak, nadoknada štete nije uvek zagarantovana.

Treba pažljivo čitati ugovore jer društva za osiguranje imaju stroge i precizne uslove što je jedan od razloga zbog kojeg građani većinski ne veruju u polise.

Urednica časopisa Svet osiguranja Vesna Lapčić smatra da je među građanima mala finansijska pismenost – nepoznavanje značaja osiguranja.

"Ne živimo u kulturi gde je osiguranje prepoznato kao važno. Imamo neka loša sećanja, naročito naši stariji, na to da su se tokom devedesetih dešavale loše stvari sa osiguranjem koje su bile više vezane za životno osiguranje nego osiguranje imovine", kaže Lapčić.

Ako izuzmemo osiguranje automobila, koje je jedina obavezna polisa na našem tržištu, građani Srbije, oko 75 odsto njih, najčešće kupuju polisu putnog zdravstvenog osiguranja.