Da se bolje razumeju Srbi i Albanci - objavljen rečnik istih pojmova
Na Kosovu i Metohiji srpski i albanski su dominantni zvanični jezici. Stariji Srbi i kosovski Albanci donekle koriste oba jezika za sporazumevanje, a mladi to čine na engleskom. Nevladin sektor u Prištini nedavno je predstavio rečnike fraza i izraza, kojima nije potreban prevod, kako bi koliko je to moguće približio i olakšao komunikaciju.
Poučeni iskustvom, u nevladinom sektoru smatraju da ako među Srbima postoji želja da se ostane i živi na Kosovu i Metohiji, onda je potrebno da nađu način da se razumeju sa Albancima i suprotno.
Najbolji način da se razumeju jeste učenje jezika druge zajednice.
U nedostatku poteza političkih elita, nevladin sektor je pojačao napore da se nefromalnim putem pokrene što više inicijativa za neformalnim učenjem jezika.
Reči kojima nije potreban prevod
“I to je upravo ono šta smo mi želeli da učinimo, napravili smo dva rečnika, jednom je već treće izdanje. To je rečnik reči kojima nije potreban prevod. To je rečnik koji sakuplja one reči koje se na istin način izgovaraju i na srpskom i na albanskom jeziku”, kaže Miodrag Marinković, izvršni direktor NVO "KASA".
Treće izdanje rečnika, broji već sada ukupno 1.200 reči kojima nije potreban prevod, kaže Nora Bezera, autorka rečnika.
“Frazološki rečnik u prvom izdanju broji 400 fraza, tako da one nisu sve bukvalno prevedene, ali imamo mnogo onih koje se bukvalno prevode što govori da smo mi dva jezika koji su u kontaktu, da smo mi dva naroda koji su vekovima u kontaktu”, kaže Bezera.
Učenje jezika kroz neformalne kurseve je dobrodošlo, kažu lingvisti, ali dodaju da je za uspostavljanje poverenja potrebno da srpski i albanski jezik uđu u formalno obrazovanje, bilo kao izborni ili faklutativni predmet.
Potreba a ne izdaja nacionalnih interesa
”Potrebno je i da političari postanu svesni visine svog zadatka, tj. njihove odgovornosti u svemu ovome i potrebno je da pozovu i da objasne narodu i mladima i starima da je učenje jezika okruženja tj. srpskog ili albanskog jezika potreba, a ne izdaja bilo kakvih nacionalnih interesa, već jednostavno način koji ćemo približiti jedni druge i način na koji ćemo prevazići sve prepreke koje nas dele”, kaže Sanja Vuković, profesorka razredne nastave i lektorka srpskog jezika.
Priređivači dva srpsko-albanska rečnika dodaju da se osoba učenjem novog jezika, zapravo obogaćuje i na drugim nivoima, u kulturološkom i istorijskom smislu, a to dalje doprinosi boljem razumevanju i toleranciji.
Коментари