Program transplantacija gotovo zaustavljen u Srbiji – čekajući novi zakon više od 2.000 ljudi na listi čekanja

U prvih pet meseci ove godine u Srbiji su urađene dve transplantacije, u Bosni i Hercegovini sedam, a u Hrvatskoj 50. Izmene zakona, koje je pripremilo Ministarstvo zdravlja, nisu usvojene u prethodnom sazivu parlamenta. Na čekanju je zakon, ali i više od 2.000 ljudi koji čekaju na transplantaciju organa.

Ivana Jović, majka šestogodišnje devojčice i predsednica Udruženja "Donorstvo je herojstvo", jedna je od dvanaestoro naših građana koji su tokom prošle godine prikupljali novac da odu na transplantaciju u inostranstvo.

"Hvala bogu ja sam pre osam meseci transplantirana. Nažalost, ne u našoj zemlji, nego u Belorusiji, ali kako god, ja sada imam mogućnost za razliku od Bilje, Tanje, Cece da popijem vodu. Ovo je količina koju možete da popijete za ceo dan kada ste na dijalizi, ja sada imam taj luksuz. Moj kvalitet života je mnogo, mnogo bolji. Moja ćerka ima šest godina, mi smo samo jednom bili na moru zbog moje dijalize, nismo mogli, jer je dijaliza preskupa", navodi Ivana.

U Srbiji program transplantacija gotovo potpuno zaustavljen

Ne zna se broj onih koji nisu više sa nama zbog toga što je u Srbiji program transplantacija gotovo potpuno zaustavljen. Prema rečima i onih koji su na listi čekanja, ali i onih koji učestvuju u programu transplantacije, situacija nikada nije bila teža.

"Nakon pandemije koronavirusa, gde je ogroman broj anesteziologa bio upućen u borbu sa virusom, nismo mogli da radimo program. Odmah nakon toga je Ustavni sud osporio odredbe koje su regulisale pristanak i uzimanje organa i posle se desila tehnička vlada", ističe dr Aleksandra Vlačić, direktorka Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja.

Kada će biti izrađeno novo zakonsko rešenje

U narednom periodu trebalo bi definisati članove zakona koje je Ustavni sud proglasio neustavnim, i novo zakonsko rešenje što pre uputiti na usvajanje.

"Država ima resurse, radila je presađivanje organa, postoje zdravstvene ustanove i prosto bi bilo jako nužno da se uredi taj pravni okvir. Ovo je, koliko ja shvatam, jedan od poslednjih vidova lečenja koji vam omogućava da nastavite svoj život", poručuje Mirjana Kecman, pomoćnica Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava smatra da bi bilo najispravnije zakonom ostaviti mogućnost građanima da se izjasne o doniranju bilo na pozitivan, bilo na negativan način.

"Imaćemo manje situacija u kojima ćemo se baviti time da neki članovi porodica pretpostavljaju šta je neko mislio, želeo, nije želeo, i da dovodimo u situaciju članove porodice u jednom takvom trenutku da se oni pitaju šta oni o tome misle ili šta žele", dodaje Ilić.

Za razvoj programa zaveštanja i darivanja organa neophodna je sinergija i države i zdravstvenog sistema i građana i medija i predstavnika verskih zajednica, jer statistika pokazuje da su mnogo veće šanse da nam tokom života zatreba transplantacija nego da budemo davalac organa.