Nije svako izletište i mesto za piknik – kako da znate da smete baš tu da pravite roštilj

Proslava 1. maja se u Srbiji uglavnom obeležava uz roštilj i boravak u prirodi. 

Gordana Jančić iz JP "Srbijašume" rekla je za RTS da je to preduzeće nadležno za površinu od oko 900.000 hektara šuma i šumskog zemljišta.

Govoreći o predstojećim prvomajskim praznicima, Jančićeva napominje da postoje posebna mesta koja su atraktivna i gde dolaze posetioci na uranak ili kako bi boravili u prirodi.

“Mi imamo dovoljno zaposlenih koji su, pre svega, uredili ta mesta, postavili odgovarajući mobilijar i ono što je najvažnije – postavili su i posebna ložišta za one koji žele da roštiljaju. Takođe, u okviru preventivnih mera vršimo kontrole svih tih mesta koja su posebno naznačena da su za posetioce. Proveravamo da li su postavljeni znaci upozorenja da je zabranjeno loženje vatre u šumi i na tim mestima, osim na mestima koja su posebno obeležena i naznačena”, rekla je Jančićeva.

Kako da prepoznamo da je mesto odgovarajuće

"Ako govorimo o mestima na području grada Beograda, kao što je šuma Košutnjak, tačno postoji mesto gde piše 'piknik zona', postoji i mesto gde je postavljena nadstrešnica, gde su klupe, stolovi, to su mesta gde posetioci mogu da se odmaraju", navodi Jančićeva.

Takođe postoje posebno obeležene pešačke staze, kao i planinarske staze.

Navodi da postoje i mesta gde su vidikovci, gde se određeni broj ljudi može naći tokom ovih praznika. 

"Isto tako i na tim informativnim tablama, gde mi dajemo informacije o samom lokalitetu, dajemo i informacije šta je zabranjeno i u slučaju da dođe i do pojave šumskog požara, koga mogu pozvati i kako da reaguju", dodaje ona.

Ako nema informativne table

Veliki broj naših sugrađana želi da se osami. Kako tu treba da se ponašamo i šta treba da znamo ako nema informativne table?

Jančićeva kaže da po zakonu o šumama, pristup šumi i drugim uređenim i neuređenim lokalitetima je slobodan, ali svaki posetilac dolazi na te lokalitete na svoju odgovornost.

"On mora da vodi računa i o svojoj bezbednosti, a isto tako mora da vodi računa i da ne naruši prirodu. Znači, nije samo predviđeno da se na mestima koje su obeležena boravi, ali upravo ovi apeli preko sredstava informisanja služe da mi njih upozorimo, da oni mogu slobodno šetati, ali da moraju biti odgovorni prema prirodi", podvukla je ona.

Šta nikako ne smete raditi  

Jančićeva upozorava da se ne sme baciti pikavac, ne sme se ložiti vatra. Strogo je zabranjeno loženje vatre čak i na prostoru od 200 metara udaljenosti od ruba šume.

I po zakonu o šumi, i po zakonu o zaštiti prirode, i po zakonu o divljači i lovu, to je strogo kažnjivo, ističe.

"Mi imamo čuvarsku službu koja vrši pojačanu kontrolu i za sve one koje otkrijemo ili ako dođe do požara – prijavimo nadležnim organima u Ministarstvu unutrašnjih poslova, predviđene su i odgovarajuće kazne", kaže Jančićeva i napominje da je samo paljenje vatre na određenom mestu kažnjivo.

Ako izazovete požar, vršiće se istraga, ko je bio, ko je prošao u to vreme, da li je možda on bio potencijalni izazivač.

Najčešći uzročnik požara ljudski faktor

"Nažalost, najveći uzročnik svih tih požara bude čovek. Bilo da je to namerno, bilo da je iz nehata", ističe Jančićeva.

To je zbog toga što zaboravimo da proverimo da li smo ugasili vatru, a isto tako pikavac treba propisno ugasiti.

Apelujemo da se ne loži, da se mesto gde smo boravili ostavi obezbeđeno, kao i da se otpad ne ostavlja već odloži, kaže Jančićeva.

Zaključuje da je neodgovornih ljudi tokom praznika iz godine u godinu sve manje, zahvaljujući edukativnim i preventivnim merama i upućenim apelima.