Dodeljeni grantovi za dualno obrazovanje, korist imaju i đaci i privrednici

U sistem dualnog obrazovanja među prvima je ušla Tehnička škola u Vlasotincu. Iz prvog poziva, opremili su kabinete.

"Četiri nova kabineta jer ne bismo imali gde da smestimo opremu da nismo konkurisali i prošli. Imamo razvijen dualni sistem, i veliki broj kompanija, oko 30-ak sa kojima sarađujemo", objašnjava direktor Milivoje Đorđević.

Plan je da se iz Regionalnog čelendž fonda obnove učionice, radionice i laboratorije. Uložiće se i u obuku kadrova.

"Mladi moraju da imaju kompetencije, a ne samo teorijska znanja. Da bi imali kompetencije kao sinergija između znanja, veština, sposobnosti i stavova, mi otvaramo vrata kompanija i dajemo mogućnost da uče na savremenim mašinama u trening centrima. Kada na ovaj način opremimo trening centre to znači da ta sinergija između teorijskih i praktičnih znanja se odvija u realnom okruženju uz veliku podršku nastavnika i instrukora u kompanijama", kaže direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić.

Praksa je pokazala da od uvođenja dualog obrazovanja korist imaju i privrednici. Čak 137 komanija uključeno je u taj sistem.

"Kompanije dolaze najviše iz sektora mikro i malih kompanija, i dolaze iz grana privrede kao što su metalska, mašinska, zatim informaciono-komunikacione tehnologije, iz poljooprivrede, prehrambene industrije i ugostiteljstva", kaže Mirjana Kovačević iz Privredne komore Srbije.

S jedne strane, učenici mogu da se školuju za zanimanja koja se traže na tržištu rada, a s druge strane, veštine koje nauče u korak su sa najmodernijim tehnologijama u kompanijama koje rade. To iskustvo beleže zemlje gde je dualno obrazovanje i najrazvijenije - u Nemačkoj i Švajcarskoj.

"U Švajcarskoj 70 odsto mladih bira ovakav način obrazovanja, što onda vodi do sticanja naprednih veština u ogromnom broju zanimanja", tvrdi ambasador Švajcarske u Srbiji Urs Šmid.

Ambasadorka nemačke Anke Konrad kaže da je bitno je da obezbedimo stručnjake i eksperte koji će biti relevantni za budućnost.

"One kvalifikovane profesije koje će biti potrebne da se u budućnosti privreda razvija, i jeste veliko pitanje kako stručne škole u Srbiji mogu da odgovore na potrebe budućeg tržišta rada", objašnjava ambasadorka Konrad.

Regionalni čelendž fond radi u Srbiji već četiri godine. I ne samo kod nas, već i u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji.