Epidemija velikog kašlja uveliko u Srbiji, a sad se pojavile i male boginje – koje mere preduzimaju nadležni

Dete od 15 godina iz Beograda obolelo je od malih boginja i zbog komplikacija je na bolničkom lečenju. Stručnjaci upozoravaju da zbog sve manje vakcinisanih MMR vakcinom, epidemija ove iskorenjene bolesti nikad nije bila izvesnija. Doktorka Slavica Maris iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda kaže da je naložena vanredna revizija kartoteka i da se pozivaju na imunizaciju deca koja nisu primila vakcinu. Koje je još mere Institut za javno zdravlje naložio i koliko je trenutno obolelih od druge bolesti za koju postoji vakcina – velikog kašlja?

Prethodne godine MMR vakcinu, koja štiti i od malih boginja, po kalendaru vakcinacije primilo je 88 odsto dece u Beogradu, što je za šest odsto više od 2022. godine i čak 19 odsto više u odnosu na period korone.

Ipak, doktorka Slavica Maris, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda, ukazuje da je potrebno najmanje 95 odsto dece da bude vakcinisano.

"Mi smo svakodnevno u komunikaciji sa domovima zdravlja, sa načelnicima pedijatrije. Nalaže se vanredna revizija kartoteka, pozivaju deca koja nisu vakcinisana i ona koja treba da prime vakcinu u skladu sa kalendarom imunizacije", rekla je dr Maris gostujući u Beogradskoj hronici.

Ističe da je vakcinacija najbezbedniji i najsigurniji način prevencije bolesti kao što su morbile, kao i da je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" dostavio svim zdravstvenim ustanovama u zemlji predlog mera za pooštren nadzor.

"Te mere se dostavljaju svim zdravstvenim ustanovama na teritoriji Srbije, što podrazumeva prijavu svake sumnje, laboratorijsku dijagnostiku, izolaciju, lečenje pacijenta, epidemiološki nadzor, zdravstveni nadzor, kao i imunizaciju kontakata osetljivih osoba koji su bile u kontaktu sa obolelima unutar 72 sata", navela je dr Maris.

Na pitanje da li bi kaznena politika bila rešenje za nedovoljan broj vakcinisanih, dr Maris odgovara da mi mogla delimično da bdue rešenje, da ali onaj ko smatra da ne želi svoje dete da vakciniše, on ga neće vakcinisati, čak ni nakon plaćene kazne.

U Bosni i Hercegovini i u Rumuniji prijavljena je epidemija morbila, a dr Maris ističe da su epidemiolozi spremni za slučaj da se i kod nas pojavi epidemija.

"Mi smo spremni. Evo, 2018. godine je kod nas bila velika epidemija morbila gde je bilo oko 6.000 obolelih u celoj Srbiji, u Beogradu 2.150 obolelih. Već imamo iskustvo sa tim, mi smo spremni, već je prosleđena informacija o ovom slučaju obolevanja od malih boginja kod ovog deteta", rekla je doktorka Maris.

Na pitanje šta mi možemo da učinimo da zaštitimo sebe i druge, dr Maris navodi da možemo proveriti svoj imunološki status i vakcinisati se ako nismo.

U Beogradu od velikog kašlja najviše obolelih u Zemunu

Ipak, veliki kašalj je i dalje bolest koja zadaje mnogo više problema – zaključno sa prošlom nedeljom ova bolest je laboratorijski potvrđena kod 764 obolele osobe u Beogradu.

"Međutim, ova brojka je realno znatno veća. Može se pomnožiti sa tri, jer u domaćinstvu gde imamo jednog obolelog, imamo i više članova domaćinstva", navela j dr Maris.

Čak 65 odsto obolelih su deca uzrasta 10-19 godina, dok je 9,7 odsto dece 0-4 godine obolelo od velikog kašlja. Čak 20 odsto obolelih je u Zemunu, a slede Voždovac, Čukarica, Palilula i Zvezdara.

"Rizik za težu formu bolesti i za komplikacije od ove bolesti imaju upravo najmlađi uzrasta do godinu dana. Smatra se da jedna trećina ovog uzrasta koja oboli od velikog kašlja zahteva bolničko lečenje. Nažalost, veliki procenat njih ima i komplikacije u vidu apneje, odnosno prekida u disanju, u vidu pneumonije, odnosno upale pluća, upale uha, encefalopatije, odnosno encefalitisa. Imamo i smrtnih ishoda", istakla je dr Maris.

Imunitet stečen vakcinacijom protiv velikog kašlja opada

Jedan od razloga širenja velikog kašlja jeste nedovoljan obuhvat vakcinisanih koji se na teritoriji Beograda kretao između 80 i 90 procenata prethodnih godina, a preporučeno je 95 odsto.

"Moramo naglasiti da imunitet nakon ove vakcine slabi nakon četiri godine, a smatra se da od 5 do 10 godina nakon poslednje vakcine faktički i da ga nemamo. Tako da su ta deca, to su upravo ovi tinejdžeri koji su najviše oboleli, uzrasta 12, 13 i 14 godina, koji su svoju poslednju vakcinu primili u drugoj godini života", navela je dr Maris.

Od naredne godine je planirano da se ova vakcina primi i u osmom razredu osnovne škole, a do onda je potrebno da se ponašamo odgovorno, pre svega kako bismo zaštitili najmlađe koji još nisu ni mogli da budu vakcinisani.

"Izbegavanjem kontakta sa osobama koje imaju neko akutno respiratorno oboljenje, izbegavanjem boravka u prostorijama gde je veći broj ljudi, nošenjem maske, što češćim provetravanjem, pranjem ruku i jačanjem imuniteta", rekla je dr Maris.

Ističe i da je veoma značajna vakcinacija trudnica u poslednjem trimestru trudnoće jer na taj način majka štiti svoju bebu do primanja prve vakcine. Ipak, dodaje i da ova vakcina ne može da se kupi, ali da očekuju da će je biti od naredne godine.