Profesor Povrenović: U ovom trenutku ne treba da strahujemo za kvalitet vode

Strahuje se da bi 1.000 tona azotnog đubriva koje je završilo na dnu Dunava moglo da izazove ekološku katastrofu. Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Dragan Povrenović kaže da tek treba da se utvrdi o kom đubrivu je tačno reč.

"Ukoliko je prevožena urea, doći će do reakcije i oslobađanja amonijum jona. Ako je roba bila zatvorena pri kontaktu sa vodom, taj proces biće dugotrajan, odnosno, ako je đubrivo bilo u džakovima – to će dugo ostati u takvom stanju", rekao je Povrenović.

Profesor kaže da bi 460 tona azota u kontaktu sa vodom podiglo koncentraciju azota za 2,9 miligrama po litru i ta promena bi se pomerila napred, ali bi i dalje bila neznatna.

"Beograđani dnevno izbace 15 tona azota. pa bi ovo bila mesečna koncentracija. Naša je sreća što imamo reke kao što su Dunav i Sava, koje imaju veliki vodotok i koje imaju proces samoprećišćavanja. Samo azotno džubrivo nije toliko opasno kao što bi moglo da bude sa nekim drugim materijalima. Siguran sam da u ovom trenutku ne moramo previše da strahujemo, ni kada je u pitanju kvalitet vode, niti kada je reč o vodosnabdevanju građana", naglasio je Povrenović.

"Potrebna zaštita manjih voda"

Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta ističe da do zagađenja voda dolazi kada azot i fosfor izbacimo u vodu, dok bakterije smanjuju količinu kiseonika u vodi. To, kako kaže, stvara "mrtvu reku" i može da dovede do uginuća ribe.

"Moramo da se više bavimo prečišćavanjem voda, tako što ćemo zaštititi manje vode, jer se pre svega snabdevamo iz podzemnih voda. Ako zagađujemo manje reke, pre ili kasnije, će zagađenje doći i do vodoizvorišta. Čitavu teritorije treba da pokrijemo sa manjim postrojenjima za prečišćavanje jer voda iz manjih reka pre ili kasnije završi u Savi i Dunavu", istakao je za RTS profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Dragan Povrenović.