Bezbednost dece na internetu – kome se obratiti u slučaju digitalnog nasilja

Deca na internetu često imaju bogatija i potpuno odvojena iskustva od odraslih, jer odavno je svaka aplikacija personalizovana do detalja za svaku osobu pojedinačno, što može da umanji njihovu bezbednost.

"Nekada vidim neke zabrinjavajuće snimke, na primer piše: ‘Ja sam tvoj bog, ako ne lajkuješ, desiće ti se nešto loše’". Odmah obavestim majku ili oca koji mi kažu da to nije istina", kaže jedan dečak.

"Nikada ne treba da objavljuješ sebe i druge zato što postoji mnogo ljudi koji će te izvređati, ishejtovati na internetu, to te može jako povrediti. Ja to ne radim, ali mislim da ne treba ni drugi to da rade", ističe njegov drug.

Kako se zaštititi

Zato iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu o merama zaštite razgovaraju i direktno sa decom tokom edukacije u više od dvesta škola, među kojima je i OŠ "Bata Bulić" u Petrovcu na Mlavi.

"Nalozi na društvenim mrežama moraju da budu zatvoreni, da ne može svako da im uđe na profil, preuzme fotografiju i okači na neki neprimeren sajt. Takođe, da štite svoje lozinke da ne odaju šifre nikome osim svojim roditeljima, naravno da ne pišu negativne komentare. Da je vršnjačko nasilje koje se dešava na internetu kažnjivo", kaže Emina Beković, edukator Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu.

Kome se obratiti u slučaju digitalnog nasilja

Osim roditeljima, kao prvoj instanci, učenici se mogu obratiti i nastavnicima koji stvaranjem pozitivne atmosfere na času mogu da umanje rizik od nasilja na internetu.

"Učenike podstičemo da imaju poverenja u nas kao nastavnike, da nas ne preskaču, da ako imaju neki problem razgovaraju sa nama, jer je to najbolji način i korak ka rešenju problema. Takođe i na časovima redovne nastave i odeljenskog starešine trudimo se da kod učenika razvijemo osećaj za empatiju, saosećanje, pomoći drugima", kaže Dragana Branković, nastavnica francuskog OŠ "Bata Bulić" u Petrovcu na Mlavi.

Nacionalni kontakt centar tokom sedam godina rada na broj 19833 primio je više od 38.000 poziva od kojih je formirano mnogo više predmeta savetodavne prirode najčešće za roditelje, a više od 500 predmeta prosleđeno je nadležnim institucijama.