Značaj demografije za privredu – za nekoliko godina tržište rada bez adekvatnih kadrova

Ukoliko bi procenat radno aktivnog stanovništva ostao na 72 odsto i bez radne snage iz inostranstva, već 2028. godine broj zaposlenih bi mogao da se izjednači sa brojem aktivnog stanovništva, tj. na birou ne bi bilo ni jednog jedinog nezaposlenog. Realan scenario, jer se procenjuje da će u tom periodu blizu 200.000 radnika otići u penziju, a da će se otvoriti novih 136.000 radnih mesta.

"Naša je procena da će do 2040. godine troškovi socijalnog osiguranja samo po osnovu starenja porasti za oko 3,6 posto BDP-a. Na tržištu rada će već za nekoliko godina doći do veoma ozbiljnih problema vezano za nemogućnost privrede da pronađe adekvatne kadrove", navodi Mihailo Gajić iz "Libeka".

Severna Makedonija, stanovništvo sve malobrojnije i starije

Severna Makedonija suočena je istim izazovima. Stanovništvo je sve malobrojnije i sve starije. Prema poslednjem popisu, broj stanovnika je sa više od dva miliona smanjen za skoro 300.000.

"Mi nemamo trenutno populacione politike. Mi smo imali dečije dodatke, veoma slične ovim dodacima koji danas postoje u Srbiji, do pre par godina, oni su dali određene, ali jako slabe rezultate. Trenutna vlada je donekle iz dobrih razloga fokusirana na socijalne transfere pošto su oni isto bili smanjivani u prošlosti, ali je malo ova demografska perspektiva nestala iz fokusa", objašnjava Kristijan Fidanovski, doktorant socijalnih i demografskih politika na Oksfordu.

U BiH ne postoji populaciona politika

U Bosni i Hercegovini stopa fertiliteta je 1,2 odsto i dalje opada. Uprkos tome, ni u Federaciji, ni na entitetskim nivoima ne postoji populaciona politika i politika pronataliteta.

"Problem je vrlo kompleksan i naš problem, ono što bih ja volela još dodatno da naglasim, jeste problem depopulacije i ne može biti promatran izolirano od problema emigracije", ističe Dr Sabina Silajdžić, profesorka na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu.

Prema jednoj anketi o radnoj snazi, više od 200.000 ispitanika u Srbiji se izjasnilo da rade kraće od punog radnog vremena i da bi želeli da rade duže. Sa njima i onima koji u ovom trenutku ne traže aktivno posao, stopa na tržištu rada bi do 2031. godine mogla da dostigne 80 odsto radno aktivnog stanovništva.