Četvrtkom u 9: Zdravstvo između investicija i "uskog grla" u sistemu
Ulaganje u zdravstvo, nabavka opreme i izgradnja novih objekata, ali i problemi i “uska grla“ u zdravstvenom sistemu – teme su o kojima su u emisiji Četvrtkom u 9 govorili direktor KCS Milika Ašanin, dekan Medicinskog fakulteta Lazar Davidović, nekadašnja direktorka iz Instituta za onkologiju i radiologiju Vesna Plešinac Karapandžić i novinarka lista Politika Danijela Davidov Kesar.
Država u narednom periodu nabavlja više dijagnostičke opreme nego ikada pre, renoviraju se bolnice i grade klinički centri koji nisu izgrađeni decenijama unazad, posao dobija još 100 najboljih mladih lekara i sestara. Ali, na listama čekanja je više od 70.000 ljudi, a najviše bolujemo i umiremo od bolesti koje mogu biti i sprečene i izlečene.
Zašto? Koliko je do nas, a koliko do zdravstvenog sistema? Da li odlažemo pregled da nam ne bi nešto našli i zato što nam svakako nije ništa, iako nam telo šalje signale da jeste nešto, pa kod lekara idemo kad je kasno? Ili predugo čekamo na pregled i na lek, pa svakako nažalost zakasnimo?
Dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu profesor Lazar Davidović rekao je u emisiji Četvrtkom u 9 da zapošljavanjem najboljih studenata medicine nije sprečen samo odliv kadrova, već je sprečen odliv najboljih.
Dodao je da će pacijenti biti lečeni, a medicinari raditi u daleko boljim uslovima.
“Sve više i u većoj meri nabavljaju se skupi inovativni lekovi koji su namenjeni lečenju pre svega retkih bolesti koje se, nažalost, najčešće konstatuju kod dece“, dodaje Davidović.
Direktor Univerzitetskog kliničkog centra Srbije profesor Milika Ašanin osvrnuo se na dve stvari koje su, kaže, jako bitne za KCS i za celu Srbiju – rekonstrukcija Klinike za neurohirurgiju za koju se ovih dana priprema gradilište, i druga faza izgradnje objekta u KCS.
Novinarka lista Politika Danijela Davidov Kesar smatra da je nabavka dijagnostičke opreme jedan od najznačajnijih događaja u poslednje vreme.
Dodaje da su tu i rekonstrukcija i izgradnja novih bolnica, kao i veliko izvajanje za lečenje retkih bolesti.
Nekadašnja direktorka Radioterapije Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS), profesorka Vesna Plešinac Karapandžić ističe da je nabavka opreme drastično promenila sliku radioterapije.
"To je bio jedan intenzivan period od nekih četiri, pet godina intenzivnog rada, koje je podrazumevao i građevinski deo, proširenje, i inovativne tehnike koje su, pre svega zahvaljujući našim stručnjacima, za najkraći vremenski period uvedene u praksu", istakla je Plešinac Karapandžić.
Gde je "usko grlo" u srpskom zdravstvu
Plešinac Karapandžić objašnjava da medicina ima intenzivan razvoj poslednje dve decenije – inovativne tehnike, lekovi podrazumevaju velike promene na svakih nekoliko godina.
"Morate naći meru, a imamo određeno okruženje i određene budžete, između onoga kako ćete taj budžet maksimalno iskoristiti da dobijete maksimalni efekat i da omogućite u našim uslovima da mi imamo zaista visok nivo – to je velika mudrost kako to da se uradi“, smatra Plešinac Karapandžić.
Danijela Davidov Kesar, kada je reč o problemima zdravstva, ističe da su ključne tri stvari.
“Pre svega to su liste čekanja, pre svega na ugradnju veštačkog zgloba, veštačkog kuka i kolena. Zaista, ja razumem da u mnogim zemljama, u svim zemljama postoje liste čekanja, ali ponekad se graniči ipak sa zdravim razumom, nekako meni deluje nemoguće ili nerealno da neko mora da čeka deset godina da bi došao na red za operaciju“, naglašava Davidov Kesar.
Takođe, dodaje, tu su liste čekanja za preglede na magnetnoj rezonanci.
“Ako neko ima neki veliki zaista problem, bolove, onda mu se zakaže za dve godine, tako da ni to nije u redu“, navodi novinarka Politike.
I treća stvar je, kako je istakla, postoji veliki problem da se dođe do termina, pre svega kada se radi o endokrinolozima, neurolozima i gastroenterolozima najviše.
Prema današnjim podacima, 76.338 naših građana čeka na neku dijagnostičku proceduru ili intervenciju, najviše na magnetnu rezonancu.
“Ogroman se trud i napor ulaže u Kliničkom centru Srbije da se reše ove velike liste čekanja. Mi uradimo u jednom mesecu i do 20.000 pregleda po jednom aparatu, daleko iznad normativa", ističe Ašanin.
Veliki problem je, ističe, to što je Urgentni centar godinama pod velikim pritiskom od strane pacijenata, i taj trend se nastavlja i dalje.
Profesor Lazar Davidović napominje da ne treba stavljati znak jednakosti između lista čekanja i liste zakazivanja, što se, kaže, neretko čini.
Celu emisiju Četvrtkom u 9 pogledajte u video-snimku na početku teksta...
Коментари