Predlog da se đacima skrati radna nedelja podržalo više od 50.000 ljudi – jesu li deca preopterećena

Na jednom sajtu osvanula je peticija sa zahtevom da učenicima radna nedelja traje četiri dana i da im se dâ jedan dan za igru. U kratkom roku tu ideju podržalo je, onlajn potpisima, više od 50.000 ljudi, među kojima i veliki broj dece.

Na društvenim mrežama danima se nižu reakcije i komentari i traga se za odgovorima na dobro poznata pitanja – jesu li đaci u Srbiji preopterećeni školskim obavezama, imaju li vremena da budu deca, da se igraju, da maštaju, i da li ima sluha za njihove želje i potrebe.

"Radno vreme" dece duže nego radno vreme zaposlenih

Prema oceni Gordane Plemić iz Udruženja "Roditelj", ti komentari odgovaraju realnosti, ali je pitanje da li roditelji to vide i čuju.

"Kad pogledate čak i jedno malo dete u nižim razredima osnovne škole, kada krene u školu u osam sati ujutro, pa ima neki boravak, pa ima posle još neke aktivnosti, kada dođe kući, ispada da njegovo radno vreme, ja bih to tako nekako nazvala – radno vreme, bude u stvari duže nego radno vreme zaposlenog. I kada to sve sagledate sa te strane, u stvari smo im vrlo rano oduzeli taj deo igre", objašnjava Plemićeva.

"Mora se čuti i mišljenje nastavnika"

Plemićeva navodi da su u Udruženju "Roditelj" radili mnoga istraživanja, sa starijim osnovcima i srednjoškolcima, i da oni vrlo često kažu da jesu preopterećeni, ali da ih niko ne čuje, ni škola ni roditelji.

Gordana Plemić je napomenula da se mora čuti i mišljenje nastavnika, ali i glas dece.

"Onda bismo možda dobili pravu sliku šta imamo na terenu. I nije svuda isto, ni u delovima ovog grada u kojem živimo, a kamoli u našoj zemlji", istakla je Plemićeva.

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović kaže da peticija jeste razlog da se ljudi zapitaju koliko čuju pre svega decu, šta kažu roditelji u vezi sa temom, i šta prosveta može da uradi.

"Mi imamo inače obavezu, zbog strategije za ovu oblast do 2030. godine, da imamo određenu reformu vezanu za fond časova, vezanu za predmetne obaveze, vezane za vanškolske i vanpredmetne aktivnosti koje su takođe tema i ova i drugih institucija, i na tome se mora raditi i radi se. Od sledeće godine ćemo već imati nekih promena", napominje ministarka.

"Moramo pre svega tražiti model rada kroz igru"

Ono što jeste činjenica, istakla je, jeste da se mora videti šta drugih 45 ili 50.000 dece misli o tome.

"Naravno, ne može biti isti odgovor za dete koje polazi u školu i koje bi trebalo da polako stvara radne navike, i da svoju psihičku energiju usmerava i na proces učenja i na igru. Moramo pre svega tražiti model rada kroz igru", naglašava ministarka.

Đukić Dejanovićeva naglašava da je priprema nastave ključ.

"Kako će jedan čas u školi izgledati, da li će on biti 45 minuta činjenica koje dete mora da memoriše, a onda zadatak koji kod kuće to treba da produbi, ili će to biti malo sa određenim pauzama koje relaksiraju dete, malo učenja kroz igru", navodi Đukić Dejanovićeva.

Jedan stav koji treba da zaboravimo

Đukić Dejanovićeva kaže da deca ne treba da budu toliko usmeravana da imaju visok prosek i budu najbolja, već da budu najbolja u onome što ih zanima, a da u drugim stvarima postignu optimum i korektne rezultate.

"Dakle, onaj stav, nemaš baš mnogo dara za matematiku, ali dobij bar četvorku – polako moramo da zaboravljamo. Dete ima dara za ritam i ono će u ritmici, u baletu postići maksimum i deo vremena koji treba da usmeri na to nije tako veliki i neće ga mnogo opteretiti. Šta svi mi najbolje pamtimo? Pa najbolje pamtimo ono što nas interesuje. I kod dece je isto tako. Naši stručnjaci na tome rade i reforme koje slede od sledeće godine, u skladu su sa Strategijom obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine, upravo uzimaju u obzir ove elemente", zaključuje ministarka.