Који је последњи рок за опстанак школске године – да ли су претчаси и радне суботе довољни да се надокнади изгубљено

Настава се првог радног дана ове недеље одржава у 95 одсто основних и средњих школа, подаци су  Министарства просвете, а у пет одсто основних и средњих школа је обустављена.

Ђаци у ходницима, учионице празне, наставници у зборници. Неки ученици чак и не долазе у школу. То је екипа РТС-а затекла на терену – у две школе, основној и средњој.

Има професора који су у потпуној обустави рада, али и оних који држе часове од 30 или 45 минута. У међувремену се говори о надокнади наставе и о томе како ће се завршити школска година.

Од 12. децембра матуранти Девете београдске гимназије су у блокади. Од 24. јануара придружили су им се и професори. У овом тренутку наставу не држи 46 наставника, док 37 држи часове од 30 минута.

Настава је за оне који желе да је имају организована по прилагођеном распореду.

"Имате родитеље који подржавају ученике да не иду у школу. Исто тако велики број родитеља желе да им деца иду у школу, а што им је на неки начин онемогућено. Покушали смо колико толико да направимо ред. Имате ученике који долазе у школу, али бојкотују наставу. Па и са њима се нешто ради – професори који су у обустави држе некакве радионице", објашњава директорка Девете београдске гимназије Татјана Шуковић.

"Ми на своје радно место долазимо сваки дан, ту проводимо између три и пет сати, бавимо се нашим ученицима у разним ваннаставним активностима, заиста комуницирамо много са родитељима који нас у великом броју подржавају", истиче Ана Димитријевић из Форума београдских гимназија.

Продужетак школске године или радне суботе – која су могућа решења

План надокнаде је направљен и послат Министарству. Постоји више начина да се настава надокнади – претчас, седми час, радна субота, сажето градиво. Али све то зависи од школе, јер нису све у исто време обуставиле рад, нити су сви просветни радници у исто време започели обуставу.

Матуранти први завршавају школску годину и налазе се у незавидној позицији, јер их чекају и припреме за факултете.

"Ако уђемо у март, то је немогуће надокнадити без продужетка школске године или нечег сличног", сматра директорка Девете београдске гимназије.

Изазови су исти и за основце. У основној школи "Бранко Радичевић" од укупно 100 запослених просветних радника у овом тренутку само две наставнице и једна учитељица држе наставу у трајању од 45 минута. Од почетка обуставе наставе до краја фебруара у овој школи изгубљено је 11 наставних дана.

Иако су направили план надокнаде за јануар, кажу да ће морати да изврше корекције због часова изгубљених у фебруару.

"Први предлог је да надокнадимо тако што ћемо додавати час недељно у блоку – прво први, па следеће недеље други час, и тако редом. Мислим да ни то неће бити довољно, па ћемо можда морати да уведемо евентуално неку радну суботу, која није најпопуларнија ни међу ученицима, ни међу родитељима, ни међу наставницима", каже директорка ове ОШ "Бранко Радичевић" Сузана Липић.

Ана Димитријевић из Форума београдских гимназија каже да су и поред свега још увек у законском минимуму.

"Чак и ако не буде надокнаде, имамо законски важећу школску годину. Шта то значи? Две трећине наставе ако одржимо, и без надокнаде, то је законски валидна школска година. Ако од средине марта кренемо у школу и ништа не надокнађујемо, деца ће завршити школску годину. Имали смо бомбардовање, имали смо ковид, имали смо онлајн наставу", објашњава Ана Димитријевић.

Обе саговорнице, директорке, сагласне су да је март крајњи рок и прижељкују ђаке у школским клупама.

Алтернативни модели надокнаде наставе и социјализације деце

Психолог Бранка Тишма каже да ће свако организовати надокнаду у складу са оним што је изгубљено.

"Свака школа понаособ зна шта је то што је изостало у настави, шта треба да се надокнади. Мислим да ће морати да се тражи компромисно решење, јер ми већ дуго немамо наставу у класичном смислу. Мораће да се направи пресек, да се види шта је изгубљено, и како да се надокнади. Сигурно ће бити продужетак школске године бар седам дана, радних субота", каже Тишма.

Верује да осим класичних модела постоје и другачији начини да се учи кроз укључивање ученика уз помоћ дидактичког материјала.

"Тај начин учења може бити врло ефикасан, ако на добар начин припремите радионице које немају игру већ игрене елементе, онда оне могу да буду врло успешне. Битно је активно се укључити у рад са ученицима и пратити оно што они раде. А најважније је да искажете поштовање према њима, да их чујете и саслушате", сматра Тишма.

Неурофизиолог Ранко Рајевић такође сматра да ако се у надокнади наставе градиво буде учило напамет онда ће то ићи веома тешко.

"Имамо разне модалитете и примере - рецимо ако учимо хемију и хемијске елементе можемо да им дамо специјалне моћи, да видимо где се ти елементи налазе у природи и слично. Мораће да се мењају методе учења, проблема има свуда у Европа, а то се види и по резултатима. Ово није проблем само сада, имали смо и ковид, али наши ђаци већ каскају за вршњацима из Европе. Децу учимо за занимања која не постоје, свет се брзо мења и морамо да се и ми мењамо да би могли да помогнемо деци", објашњава Рајевић.

Као још један проблем када деца дуго изостају са наставе Бранка Тишма наводи губитак социјалног контекста.

"Деца су изгубила социјални контекст ваншколског дружења, ако то неко други не организује деца се и не друже осим путем технологија. Деца кроз ненаставне активности треба да упознају своје вршњаке, али и наставнике у ваншколским условима", рекла је Тишма.