Novak živi u kući bez struje, upisao školu za pekara - potrebna mu je pomoć da ostvari jednu želju

U trošnoj kući, bez struje i vode, živi petnaestogodišnji Novak Milojević sa ocem, koji se u rodno Rudare ovog leta vratio iz Bora. Želja da upiše školu za pekara u Prokuplju mu se ostvarila, ali postoji još jedna, jača.

"Želim da izlečim svoje oči da mogu da vidim, da mogu sve da radim, da idem u školu, da se družim sa drugarima", kaže Novak Milojević iz sela Rudare.

"Vrlo lepo vaspitano dete, vrlo komunikativno, lepo se uklopio, lepo su ga deca prihvatila. Voljan je da ide u školu, da uči, da radi", kaže Danijela Radičević, razredni starešina.

Novak je slabovid, skoro 80 odsto. Potrebno mu je redovno lečenje na jednoj privatoj klinici u Novom Sadu.

Miroslav Milojević kaže da to košta 65.000 dinara bez smeštaja, samo bolnica toliko košta.

"Na svaka tri meseca mora da bude tamo, da bi se tamo lečio i da bi mu to išlo nabolje", ispričao je otac.

Novakov otac i sam invalid, brine o sinu od njegove druge godine, kada ga je dečakova majka napustila. Povratak u Rudare, bez ikakve pomoći i osnovnih uslova za život svakodnevna je borba za egzistenciju, u koju se upustio rešen da pruži sinu željeno školovanje.

“Niš Ekspres nam je izašao u susret, odmah je čuo za nas, odmah nam je obezbedio mesečne karte da bi došli ovde, da bi on bio redovan đak, jer nismo imali mogućnost da dolazimo u školu iz finansijskih razloga. Ja ne radim i posao mi je hitno potreban da bih mogao da ga izdržavam", rekao je Miroslav Milojević.

Da bi priključili struju, treba namiriti dug koji je oko 80.000 dinara. Nemaju bojler, frižider, šporet. Ide zima, treba popraviti stolariju.

Do tada, praznom kućom odzvanjaju zvuci stare harmonike, koju je Novak naučio da svira uz oca. Čini ga srećnim, a srce mu je tako, kaže, puno nade u bolje dane.