Bolestan čovek ili folirant – novim propisima o bolovanju trebalo bi da bude razrešeno

Bolestan čovek ili folirant – novim propisima trebalo bi da bude razrešeno. Oni koji ne zaključe bolovanje nakon dve nedelje, moraće pred komisiju.

Novi zakon dolazi u pravo vreme, kaže direktor Medicine rada. Podvlači da je najvažnije da se komisije koje budu odlučivale o produženju bolovanja striktno drže pravila. Govori i o najčešćim problemima koje zadaju oni koji bolovanje zloupotrebljavaju

"Jedan pravac je da neko ko je imao povredu na radu, kada je bolovanje 100 odsto plaćeno, a ne 65 odsto, to zloupotrebi do maksimuma i umesto tri ili četri nedelje bude osam meseci. Drugi pravac je da se da lažno lekarsko uverenje odnosno otvori lažno bolovanje zbog različitih potreba - privatnog rada ili sezonskog rada na poljoprivrednim imanjima", objašnjava direktor Instituta za medicinu rada Srbije Aleksandar Milovanović.

Kaže i da je veliki problem sa regulacijom bolovanja kod pacijenata koji imaju dijagnozu iz "F" spektra, to jest psihičkih bolesti.

U Uniji poslodavaca ne žele da ulaze u medicinski deo zakona, ali pozdravljaju odlučnost države da izađe na kraj sa zloupotrebom bolovanja.

Kažu da nesavesnih radnika ima i u korporacijama i u fabrikama, u velikim gradovima kao i u ruralnim sredinama.

"Recimo u sektoru ugostiteljstva su zaposleni odlazili na bolovanje, a za to vreme su odlazili u inostranstvo ili u neke druge gradove da odrade takozvanu sezonu. Ne dešava se često da poslodavci daju otkaz, baš iz razloga što toliko radne snage nedostaje, tako da gledaju da to bude neka blaža mera, ali u svakom slučaju taj zaposleni koji zloupotrebaljava bolovanje ostaje bez naknade zarade za to vreme", ističe Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.

U Sindikatu lekara i farmaceuta kažu da predložene izmene nisu loše

Do sada, poslodavac je plaćalao naknadu zarade tokom prvih 30 dana bolovanja. Od 31. do 60. to je činila država iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Prema podacima RFZO-a, u 2018. godini za nadoknade je izdvojeno 13,5 miliona dinara, a od početka ove godine već gotovo 30 miliona.

U Sindikatu lekara i farmaceuta kažu da predložene izmene zakona nisu loše. Smatraju da izabrani lekari ponekad, iz dobre namere prema pacijentu i njegovoj porodici, produže bolovanje više nego što je realno potrebno.

"Ja sam kontaktirala kolege koji rade na nivou primarne zdravstvene zaštite i oni su u principu za ovu promenu zato što smatraju da će to njima možda na neki način i olakšati posao. Sa druge strane, moguće da će biti nešto više papirologije, da će komisije biti opterećenije, pa da će u tom smislu to biti komplikovanije na nekom širem planu", kaže doktorka Jelena Dobrić, potpresednica Sindikata lekara i farmaceuta.

Sa zakonom ili bez, mnogi radoholičari će i dalje u kancelariju sa blagom prehladom. I dalje će se mnogi operisani od maligniteta vraćati na posao mesec dana posle operacije.

Ipak, to ne bi smelo, kažu stručnjaci, da bude opravdanje da se na posao vraćaju pacijenti kojima zaista nije dobro. Bilo fizički ili psihički.