Kasetna municija – kontroverzno oružje ili strateški potencijal

Ako se kasetna municija bude koristila protiv Rusije, Kremlj, koji ima dovoljno takvih bombi, zadržava pravo da preduzme recipročne mere, tvrdi Vladimir Putin.

Iako je Vašington isporučio Ukrajini kasetnu municiju, još nema potvrde da je ona na frontu. Procene su da je Kijevu za uspeh ofanzive dnevno potrebno od 7.000 do 9.000 artiljerijskih granata.

"Sjedinjene Američke Države Ukrajini isporučuju kasetnu municiju zbog nedostatka artiljerijskih granata za ofanzivna dejstva i zvanično obrazloženje je to zašto se šalje, a s druge strane treba istaći činjenicu da nakon dva meseca, Ukrajina nema nekih velikih uspeha na frontu, to gledamo i kao psihološki i propagandni element", ocenjuje prof. dr Vladimir Barović, stručnjak za naoružanje. 

S druge strane fronta, procene su da Rusija ima desetine vrsta razne kasetne municije. Ruske snage su takvo oružje koristile 1995. u čečenskom ratu i 2008. godine u sukobu sa Gruzijom.

"Rusija ima više vrsta koje se izbacuju iz aviona, a takođe i u raznim artiljerijskim sistemima: grad, smerč, uragan. Takođe imaju i modifikovanu verziju iskandera, koji takođe može da nosi kasetnu municiju. Tako da sam siguran da će u ovom ratu i ruska strana koristiti i te kako kasetnu municiju u sukobu sa ukrajinskim snagama", kaže Barović.

Kontroverzno oružje

Za kasetnu municiju mnogi tvrde da je kontroverzno oružje. Pre godinu dana, pojedini američki zvaničnici su tvrdili da je upotreba tog oružja ratni zločin, podsećaju stručnjaci. Najviše se strahuje da upotrebom tog oružja može stradati veliki broj civila.

Mi pamtimo najteži primer stradanja 15 civila od kasetnih bombi u Nišu, tokom agresije NATO-a 1999. godine. Tokom 78 dana bombardovanja 23 civila ubijena su tim oružjem.

"Zemlje koje su pokrenule inicijativu da se zabrani korišćenje kasetne municije jesu zemlje iz centralnog dela Afrike, gde su postojali regionalni sukobi, građanski ratovi. U Evropi, Konvenciju o zabrani korišćenje kasetne municije nisu potpisale Finska, Estonija, Letonija Poljska, Rumunija, Srbija i Grčka, to su zemlje gde jak ofanzivni potencijal u vojsci postoji upravo zahvaljujući kasetnoj municiji", napominje Goran Janićević, urednik emisije "Dozvolite...".

Strateški potencijal

Kasetna municija koju Vojska Srbije poseduje važan je strateški potencijal, tvrde stručnjaci. Proizvedena je krajem 80-ih i nakon raspada Jugoslavije nije nabavljana nova. Primer je raketni sistem "orkan", koji nosi kasetne bojeve glave – dometa 50 kilometara.

"U tom smislu predstavljaju važan ofanzivni potencijal VS, ali ono što je najvažnije, predstavljaju važan faktor odvraćanja od napada potencijalnog neprijatelja. I nikako se ne treba odreći takvog strateškog potencijala dok se ne proizvede i u naoružanje ne ubaci nešto što ima veći domet i veću efikasnost", kaže Janićević.

Procene su da jedna trećina kasetnih bombica koje izlete iz kontejnera ne eksplodira. Prema izveštaju UN, tokom sukoba u Libanu 2006. godine, 40 odsto kasetnih bojevih glava koje je lansirao Izrael na položaje Hezbolaha nije eksplodiralo.

Od zaostalih bombi posle agresije NATO-a 1999. poginulo je šest civila, o čega troje dece, zvanični su podaci.